Иван Ђаја - биолог и физиолог свјетског значаја
БИЈЕЉИНА - Српски биолог и физиолог Иван Ђаја (1884-1957), професор Универзитета у Београду и члан Српске академије наука и уметности који је због истраживања физиологије дубоко охлађеног организма стекао свјетски реноме, рођен је на данашњи дан 1884. године.
Ђаја је био један је од оснивача области хипотермије - "Ђајин метод постизања хипотермије".
Године 1910. основао је прву катедру за физиологију у Србији. Објавио је, сам или са сарадницима, више од 200 научних радова.
Ђајина дјела су: "Основи физиологије" (први уџбеник физиологије на српском језику), "Од живота до цивилизације", "Поглед у живот", "Експериментално тражење енергетске основе у живих бића", "Биолошки листићи" и "Путописи".
Иван Ђаја је један од највећих српских физиолога и биолога, чија је непроцјењива заслуга у утемељивању научне физиологије у Србији, засноване на експерименталном раду.
Овај изузетно даровити научник, филозоф и књижевник је још почетком 20. вијека поставио темеље експерименталне физиологије и физиолошке хемије, касније биохемије, не само у Србији, већ и у Југоисточној Европи.
Ђаја је основао прву Катедру за физиологију у оквиру Физиолошког завода. То је била прва катедра за физиологију, не само у Србији, већ и прва таква међу Јужним Словенима.
Академик Иван Ђаја, својим радом у настави, а нарочито резултатима које је постигао у области терморегулације и биоенергетике, допринио је угледу Србије у свијету тако да се Физиолошки завод почео помињати као "Београдска физиолошка школа". Било је то златно раздобље за физиологију као науку у Србији.
Колики су Ђајини научни радови дали допринос свјетској науци свједочи и његов пријем у Француску академију наука на упражњено мјесто након смрти Александра Флеминга, проналазача пеницилина.
Године 1912. објавио је прве резултате својих истраживања у монографском раду под насловом "Ферменти и физиологија". Написао је уџбеник "Снови физиологије", први те врсте у Србији, који је посветио "првом нараштају уједињене југословенске универзитетске омладине".
Послије 1935. године почео је да се бави проблемом хипотермије, као посебним физиолошким стањем, а тој теми се потпуно посветио 1940. Посебно су га интересовали начини на који се она може проузроковати.
За своје радове добио је награду Париске академије наука.
Био је редовни члан Српске академије наука и уметности, гдје је био секретар Одјељења природно-математичких наука.
Ђаја је преминуо 1957. године у Београду.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
