Истраживање: Пси из Чернобила сада су генетски другачији од осталих у свијету

GS
Foto: AP

У новој студији научници су настојали стећи дубље разумијевање необичне популације паса која живи око Чернобила

Ново истраживање проучавало је стотине паса који се слободно крећу по рушевинама нуклеарне електране у Чернобилу и открило да их је изложеност зрачењу генетски разликује од осталих паса у свијету.

Након нуклеарне катастрофе у Чернобилу 26. априла 1986., око 120.000 људи који су живјели у околном подручју и оближњем граду Припјату било је присиљено евакуирати се и напустити домове. То је укључивало многе псе кућне љубимце који су, упркос свим изгледима, успјели успоставити снажну популацију која још увијек живи на озраченом подручју које окружује електрану у распадању.

У новој студији научници су настојали стећи дубље разумијевање необичне популације паса која живи око Чернобила у свјетлу тешке контаминације околиша којој су многи свакодневно изложени.

Уз помоћ узорака крви прикупљених од животиња луталица између 2017. и 2019. генетски су анализирали 302 пса из популације која живи унутар саме електране, као и оних 15 до 45 километара од мјеста катастрофе.

Само гледајући ДНК паса који живе у близини Чернобила, било је јасно да су генетски различити од кућних љубимаца који живе другдје у свијету, за што истраживачи вјерују да је одраз ионизирајућег зрачења којем су били изложени генерацијама.

“Отпорност паса као врсте”

Укупно је ново истраживање показало да ова популација садржи 15 сложених породичних структура које су јединствене у успоредби с другим псима. Међутим, такођер је јасно да се пси крећу различитим подручјима и слободно размножавају једни с другима.

“Мислим да је најзанимљивија мисао о студији то што идентифицирамо популације паса који живе у и у сјени реактора, и можемо рећи ко су ти пси само гледајући њихов ДНК профил. Помислити на породице које живе на мјестима попут истрошених горивних шипки је невјеројатно и говори о отпорности паса као врсте,” рекла је за ИФЛСајнс Елаине Острандер, ауторица студије и генетичарка на НИХ-овом Националном институту за истраживање људског генома.

“Такођер откривамо да су пси који сада живе у забрањеној зони вјероватно потомци кућних љубимаца људи који су побјегли из тог подручја када се догодила експлозија. Можемо видјети повијест тих љубимаца урезану у ДНК паса који данас живе у забрањеној зони”, објаснио је Острандер.

Према посљедњем пребројавању, око 800 полудивљих паса живјело је у земљи око Чернобила, укључујући високо контаминирана подручја као што је Чернобилска нова структура сигурног затварања.

Гоничи су категоризирани као полудивљи будући да имају присутне сукобе са људима. Радници и истраживачи у том подручју хране животиње, док ветеринари повремено посјећују то подручје како би ажурирали своја цјепива и лијечили све здравствене проблеме које имају.

Генетске мутације и њихов утјецај

Сада када је ово истраживање показало да је могуће поуздано разликовати различите популације чернобилских паса, истраживачи се надају да ће видјети имају ли генетске разлике утјецаја на њихово здравље, изглед и понашање. То би чак могло расвијетлити генетске мутације које помажу животињама да преживе у условима зрачења, кажу истраживачи.

“У идеалном случају, жељели бисмо пронаћи варијанте које је ДНК стекао тијеком 15 генерација од несреће које омогућују преживљавање окружења с високом изложеношћу зрачењу наспрам окружења с ниском изложеношћу зрачењу”, објаснила је Острандер.

Све је то још увијек у својим релативно раним данима, али истраживачи су изнимно задовољни што су показали како се супер-детаљна генетска анализа сада може провести чак и на банди паса луталица.

“Сљедећа фаза ове студије укључиваће повећање до разине цијелог генома и његове архитектуре. Још једном, не могу нагласити колико је ово револуционарно. Успјели смо направити ову врсту студије за људе и лабораторијске животиње гдје су прорачуни високи. Сада смо у фази када се ова технологија може примијенити на било који систем на било којем мјесту,” додао је Тим Моусау, аутор студије и професор биолошких наука на Факултету Јужне Каролине.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана