Први обољели од куге умро прије више од 5.000 година
ЛОНДОН - Мушкарац који је умро прије више од 5.000 година у Летонији најстарија је жртва куге, кажу научници.
Научници су идентификовали могућег „нултог пацијента" који је умро од куге. Овај мушкарац заражен је најстаријим познатим сојем ове болести.
Куга је захватила Европу током хиљадутристотих година, када је практично збрисала половину популације. Касније током историје услиједили су и накнадни таласи болести који су однијели више милиона живота.
„Ово је до сада најстарија жртва куге за коју знамо", рекао је Бен Краусе-Кјора са Универзитета у Килу у Њемачкој, који је проучавао остатке старе 5.300 година, пренио је Би-Би-Си.
Мушкарац је сахрањен са још три особе у неолитској гробници у Летонији, једно поред другог, на обали ријеке Салак, која се улива у Валтичко море.
Научници су извукли ДНК из костију и зуба све четири особе и тестирали их на бактерије и вирусе.
Били су изненађени када су код једне особе, старе око 20 година, која је била ловац-сакупљач, утврдили инфекције најстаријим сојем куге, коју изазива бактерија „јерсинија пестис" (Yеrsinia pеstis).
„Њега је највјероватније ујео неки глодар, добио је примарну инфекцију и умро је неколико дана касније, можда седам дана од септичког шока", рекао је Краусе-Кјора.
Научници претпостављају да се овај древни сој појавио прије око 7.000 година, када је почела да се развија пољопривреда у централној Европи.
Вјерује се да је бактерија спорадично са животиња прелазила на људе, не узрокујући епидемије великих размјера.
Временом се адаптирала на инфицирање људи и на крају је еволуирала у облик познат као бубонска куга, коју шире буве, и која је бјеснила Европом у средњем вијеку однијевши милионе живота, подсјећа Би-Би-Си.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
