И 2013. ће проћи без смака свијета
Двије комете и два астероида ће ове године посјетити Земљу, Месец ће додирнути Земљину сијенку, Руси и Кинези ће се кретати по свемиру, а стартоваће и европска мисија Swarm.
Већ 10. 1.2013. поред Земље ће да прође један од тренутно најпознатијих свемирских објеката: астероид Апофис, назван по египатском богу таме Апопу (или Апопису). Тај пут је између Земље и Апофса и више него на довољном одстојању - готово 15 милиона километара. Астрономи ће оптичким телескопима и великим радарским антенама пратити путању тог око 300 метара великог небеског тијела. Јер, Апофис би могао и незгодно да се приближи Земљи: у петак, 13. априла 2029. Апофис ће налазити само око 30.000 километара изнад Земљине површине. Тада ће нам бити ближи од метеоролошких и комуникацијских сателита у геостационарној орбити, која се налази на 36.000 километара изнад екватора.
Седам година касније Апофис би чак могао и да се судари са Земљом. Шансе су, додуше, само 1 према 100.000. Удар би, међутим, имао страшне посљедице. Но, већ овај "сусрет" у јануару и прецизна радарска посматрања требало би да покажу да ни Апофис неће ударити у Земљу.
Опасни кандидати у свемиру
Колико би близак сусрет с Апофисом могао да буде средином фебруара ће показати астероид 2012 DA14. То тијело ће се приближити Земљи на 24.000 километара раздаљине. Но, астрономи говоре да нема разлога за узбуну: удар на Земљу је искључен. Али ће љубитељи свемирских тема моћи 15. фебруара увече двогледом да прате како тај астероид пролази поред Земље кроз сазвјежђа. Осим тога, како је пречник тог објекта само око 40 метара, могући удар би имао вјеројатно само регионалне посљедице.
Уколико је тај астероид састављен од порозног материјала, при уласку у Земљину атмосферу би се готово потпуно распукао. Само у случају да је од метала, могао би при удару да направи већи кратер.
Сусрети с Апофисом и 2012 DA14 ће проћи без опасности. Међутим, њихова посjета Земљином "комшилуку" показује и подсjећа да је наша планета стално изложена опасности од космичких бомбардовања. Зато NASA и европска свемирска организација ESA 2013. године раде на томе да надограде надзорне системе, препознају опасне кандидате у свемиру и планирају могуће одбрамбене мисије. У фебруару ће један одбор Уједињених нација издати препоруку о томе како би човjечанство требало да се опходи с једном таквом конкретном опасности.
Велике комете у марту и новембру
Да увијек изнова неочекивани гости из дубина Сунчевог система долазе близу Земље показује и примјер комете Panstarss. Аутоматски телескопски систем Panstarr на Хавајима је то ледено тијело открио у марту 2011. Он ће 10. 3. 2013. достићи своју најближу удаљеност од Сунца и тиме му бити ближе него Меркур (најближа планета од укупно осам познатих из Сунчевог система). Након тога Panstarss даље путује кроз сазвјежђа Рибе и Андромеде, чиме ће бити на перфектној путањи за посматраче тог спектакла са сјеверне полулопте.
Према прорачунима, комета би тада могла да се види голим оком. Ипак, процјене о томе колико ће свијетло (зј. видљиво) бити неко небеско тијело у пролазу, увијек су незгодне.
Комета ISON би почетком Адвента 2013. могла још више да задиви него Panstarss на почетку године. То ледено небеско тијело, откривено у септембру, 28.11. 2013. ће на само два милиона километра одстојања проћи поред Сунца. При том ће се велике количине леда и прашине засигурно једноставно истопити. Та комета би требало да се види усред дана непосредно поред Сунца као изузетно свијетао објекат.
Космичке игре свијетла и сјенке, помрачење Сунца и Месеца, ове године неће бити у великој мјери на дневном реду.
25. априла ће из Европе, Африке, великог дијела Азије и Аустралије моћи да се види тек помрачење Мјесеца од један посто.
3. 11. 2013. ће доћи до јединог потпуног помрачења Сунца ове године. Но, оно ће из јужне Европе бити само дјеломично видљиво.
Коначан старт европских магнетних сателита
Европски врхунац астронаутике ће 2013. бити старт три Swarm сателита у априлу. Сателити, које је произвела фирма Astrijum из Фридрихсхафена, требало би да детаљно истраже магнетно поље Земље. С мисијом Swarm, ESA утврђује своју водећу свjетску улогу у научном посматрању Земље. Те магнетнке сонде су биле готове већ годину дана, али због проблема с руским ракетама носачима старт је више пута помjеран.
2013. би мjерења на 500 километара висине коначно требала да почну.
У Међународној свемирској станици ISS наставља се рутински посао. У мају би на ISS-у са Луком Пармитаном поново требало да борави један астронаут ESA-е гдjе ће имати прилику да пола године врши експерименте у свемирској лабораторији Columbus.
Годину дана након њега би на путовање у свемир требало да крене њемачки астронаут Александер Герст.
Кина такође планира да пошаље своје астронауте у малу станицу Тиангонг.
На политичком плану ти контакти би 2013. требало да се интензивирају како би се Кина можда ипак укључила као партнер ISS-а. До сада су Сједињене Америчке Државе то категорично одбијале.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
