Хигсов бозон може да ријеши мистерију тамне материје?
Кључна загонетка која заокупља пажњу космолога могла би да добије свој одговор захваљујући открићу Хигсовог бозона 2012. године. Ово откриће такође је и један од кандидата за овогодишњу Нобелову награду за физику.
Два физичара наводе да је Хигс имао кључну улогу у раном Универзуму, стварајући примјећену разлику између броја честица материје и анти-материје као и да је био заслужан за одређивање густине мистериозне тамне материје која сачињава пет шестина материје у универзуму.
У раду објављеном у публикацији „Physical Peview Letters ”, Шон Тулин, са Универзитета у Мичигену, и Жералдин Сервант са Каталонског института за истраживање и напредне студије у Барселони, тврде да је можда постојала асиметрија у раном Универзуму између Хигсовог бозона и његове анти-материјске супротности, анти-Хигса.
„Заиста мислимо да је Хигс био главни играч, док је у другим космолошким теоријама он само споредни производ”, сматра Тулин.
Мисли се да Хигс тренутно нема своју анти-честицу, али стандардни космолошки модел дозвољава постојање Хигсовог бозона и анти-Хигсовог бозона у раном Универзуму.
Тулин и Сервант сматрају да је постојао дисбаланс између броја ових честица. Хигс врши интеракцију са нормалном материјом, а дисбаланс у броју честица Хигса и анти-Хигса могао би да буде резултат асиметрије у количини материје и анти-материје.
Ови научници такође мисле да ако је Хигс вршио интеракцију са тамном материјом – рецимо, стварајући честице тамне материје приликом свог распада, могао је да створи однос тамне материје наспрам видљиве материје који данас видимо у Универзуму.
Сервант сматра да би једна од посљедица ове интеракције могао да буде нови, потенцијални, тест за тамну материју, коју до сада нисмо могли да видимо директно.
„Када се Хигс разграђивао у друге честице у Великом Хадронском сударачу у CERN-у, понекада би створио честице тамне материје које нису могле да буду детектоване – иако овај процес није довољно проучен како бисмо могли да било шта закључимо са сигурношћу, врло је могуће да ћемо то бити у прилици да урадимо у будућности”, сматра Сервант.
Маној Каплингат, физичар са Универзитета у Калифорнији, подржава ову теорију због њене једноставности.
„Знамо да Хигс постоји, знамо за симетрију тамне материје и анти-материје, и они се труде да споје ове три емпиријске чињенице. Овај минималистички приступ је оно што ову теорију чини занимљивом”, тврди Каплингат.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
