Гравитациона аномалија на Титану крије бизарну унутрашњост Видео

Претходно истраживање показало је да Титан испод леденог покривача, дебљине 50 до 200 километара, можда крије океан. Научници желе да истраже овај океан у нади да ће на највећем Сатурновом мјесецу пронаћи ванземаљски живот, јер, полазећи од земаљске логике, гдје год је вода - ту је и живот.

Научник Даг Хемингвеј, са Универзитета Калифорнија у Санта Крузу, анализирао је податке скенирања Титановог гравитационог поља са летјелице “Касини”.

Снага гравитације било које тачке на површини зависи од количине масе испод ње. Што је јача гравитација, то је већа маса.

Међутим, након што су ове податке о гравитацији упоредили са структуром Титанове површине, научници су остали запањени. Они су очекивали да ће повишени региони имати најјачу гравитациону силу, јер је претпоставка да повишења имају више материје испод себе. Такође су очекивали да ниже области имају најслабију гравитациону силу.

Као планине са корјењем

Управо супротно – повишени региони на Титану имају најслабију гравитациону силу.
-То је било веома изненађујуће – изјавио је Хемингвеј за “Спејс”.

Како би објаснио ове аномалије у гравитацији, Хемингвеј је рекао да је замислио да планине на Титану имају којрење.
-То је као код ледених брегова, чији већи дио лежи испод воде. Ако је тај корјен стварно велик, већи од уобичајеног, он би склонио воду испод њега – истакао је он.

Лед је ријеђи од воде – комад леда тежи мање од истог обима воде. Повишене области на Титану очигледно имају довољно велике корјене да склоне велику количину воде испод њих, што значи да имају слабију гравитациону силу. Лед, такође, плута на води.
-Држањем тих великих ледених бријегова доле, спречавајући их да не испливају, Титан показује да је његов “оклоп” изузетно чврст – указује Хемингвеј.

Геолошка активност

Није познато, међутим, зашто је Титанова кора тако тврда. Лед можда садржи молекуле познате као клатрати, који би га начинили чвршћим.
-Такође, уколико је океан испод коре хладнији него што се сматра, то би ледени покривач учинило гушћим и, самим тим, чвршћим – навео је Хемингвеј.

Ова чврстоћа би такође могла да значи да је Титанова кора мање геолошки активна него што се сматра.
-Уколико је бар првих 40 километара веома чврсто, хладно и “мртво”, а желите нешто попут криовулкана (ледених вулкана), који избацују воду умјесто лаве на површини Титана, морали би да будете мало креативнији по питању како би се то могло догодити – истиче Хемингвеј.

Модел научника указује да је Титанова кора претрпјела низ ерозија, са обличијима “исклесаним” на више од 200 метара дубине на површини.
- Сада треба да сазнамо како је толико материјала могло да се распадне и транспортује на велике раздаљине преко Титанове површине – додаје Хемингвеј.

Мјехур без слојева?

Ту је и дилема око Титанове унутрашњости, да ли је она или није подјељена на посебне слојеве. Уколико су научници потцијенили Титаново гравитационо поље, могло би се помислити да је кора мјесеца џиновски мјехур материје који није састављен од посебних слојева, као што би се очекивало од тако великог тијела. 

Ради примјера, Земља је подјељена на кору, те спољашње и унутрашње језгро. Чак и велики астероид, попут Весте, изгледа да имају унутрашњост подјељену на неколико слојева.

- Можда је Титан мјешавина леда и стијења од језгра па скоро до површине, те се само у посљедњем дијелу, близу површине, дијели на лед и воду. Али, можда гријешимо. Да би рјешили ову мистерију треба нам летјелица у Титановој орбити, како би добили прецизније податке и научили више о његовом покривачу и унутрашњости – каже Хемингвеј.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.