Гориво из стијења могло би да скува планету

"Начин на који се Владимир Путин може побједити јесте да се европско тржиште преплави природним гасом 'фракованим' у САД, или би бар индустрија која се тиме бави, хтјела да нас увјери у то", пише Клајн у Гардијану, додајући да је амерички Конгрес већ припремио два закона да би убрзао одобравање те контроверзне технолошке процедуре.

"Фраковање" (скраћеница од: "hydaulic fracturing" или "hydrofracturing" - хидраулично разбијање) је "екстра прљава технологија" трајног уситњавања стијења у дубоком подземљу убризгавањем велике количине воде и хемикалија. Из стијења излази гас - метан који се хвата на површини, затим се скупом технологијом "супер-хлађења" преводи у течно стање и потом се цјевоводима и бродовима може транспортовати и до Европе.

Због великих ризика који обухватају земљотресе и трајне геолошке и хидролошке поремећаје, као и због високе цијене, та технологија се мало користи, али се сматра неизбјежном за будућност када буде нестало нафте и гаса из конвенционалнх извора.

Међутим, у данашење вријеме "јачања антируске хистерије", на томе посебно међу америчким посланицима раде компаније "Шел" и "Шеврон" да би одржале профит.

Док се раније говорило о ризику по земљиште, воду и ваздух од "фраковања", ових дана се говори смо о важности обезбјеђивања "енергетске сигурности", а она би довела до стварања енергетске зависности Европе од САД, примјећује Клајн.

Изградња објеката за толики извоз природног гаса из САД би трајала годинама и била веома скупа јер само један терминал за течни природни гас - "LNG" ("liquid natural gas ") кошта седам милијарди долара. За допремање гаса до терминала потребна је толика мрежа гасовода и компресорских станица, да би само за тај посао требало изградити и електричну централу.

"Док сви ти масивни индустријски објекти буду у погону, Њемачка и Русија би могле постати пријатељи, а мало ко би се сјећао да је кримска криза била изговор којег се ухватила гасна индустрија да би остварила давнашњи сан о извозу, без обзира на то што ће 'фраковати' и насеља, и што ће скувати планету", указује Клајн.

"Фраковање", пише Клајн у чланку, "у атмосферу ослобађа масивне количине метана који дестабиилизује климу. Метан је један од најмоћнијих 'гасова стаклене баште' јер он топлоту заробљава у атмосфери 34 пута више него што то чини угљен-диоксид - најновија је процена Међувладиног панела о промјени климе из септембра 2013. Та посљедица би трајала више од 100 година, док не опадне конценрација метана у атмосфери".

Један од водећих свјетских стручњака за метан, биохемичар Роберт Хауарт, са Универзитета Корнел, изјавио је у сриједу да је у првом периоду, од 15-20 година, потенцијал метана за глобално загријевање шокантних 86-100 пута већи неко угљен-диоксида: "То је рок у којем нам пријети опасност да сами себе закључамо у процесу врло брзог загријавања".

Пошто се објекти вредности милијарди долара граде да би се користили бар 40 година, те произлази да "ми на кризу наше планете која се већ загрева, одговарамо изградњом мреже ултра-јаких атмосферских рерни. Јесмо ли полудјели?" - пита Наоми Клајн.

Већ се зна да свијет технолошки може до 2030. године у потпуности прећи на обновљиве изворе енергије што је такође констатовано на Међувладином панелу о промјени климе.

"Знајући то, на Европљанима је да своју жељу за ослобађање од руског гаса преокрену у захтјев за убрзан прелазак на обновљиве изворе енергије... на шта су се обавезали Проколом из Кјота" који важи до 2020 године, пише Клајн.

Ипак, "то се лако може саботирати ако свјетско тржиште буде преплављено јефтиним фосилним горивом 'фракованим' из дубоког америчког стијења", упозорава Наоми Клајн која указује да, је "одговор на опасност катастрофалног загријавања наш најхитнији енегетски императив јер ми једноставно не можемо поднети да нам с тога пажњу скрене најновија маркетиншка обмана индустрије гаса".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.