Голфска струја могла би врло ускоро доживјети колапс: Земљи пријети невиђена катастрофа

Систем виталних океанских струја који помаже у регулацији климе сјеверне хемисфере могао би се урушити било када од 2025. године и изазвати климатски хаос, упозорава нова контроверзна студија. Атлантска меридијална океанска струја (АМОЦ), међу којима је и Голфска струја, управља климом доводећи топле, тропске воде на сјевер и хладне на југ.
 

Али истраживачи сада кажу да би АМОЦ могао скренути према потпуном квару између 2025. и 2095., узрокујући нагли пад температура, колапс океанских екосистема и ширење олуја широм свијета. Међутим, неки су научници упозорили да ново истраживање долази с неким великим упозорењима.

АМОЦ може постојати у два стабилна стања: јачем, бржем на које се данас ослањамо и другом које је много спорије и слабије. Претходне процјене предвиђале су да ће струја вјероватно пријећи на свој слабији начин негдје у сљедећем стољећу.

Али климатске промјене узроковане људским дјеловањем могле би гурнути АМОЦ до критичне прекретнице прије него касније, предвиђају истраживачи у новој студији, објављеној у часопису Натур Комуникатионс.

Пријеломна тачка

- Очекивана пријеломна тачка, с обзиром да настављамо пословати као и обично с емисијама стакленичких плинова, много је раније него што смо очекивали - рекла је за Лив Сајнс коауторица Сазан Дитлевсен, професорица статистике и стохастичких модела у биологији на Универзитету у Копенхагену . “То није био резултат гдје смо рекли: "Ох, да, ево га". Заправо смо били збуњени”, рекла је још.

Струје Атлантског океана раде попут бескрајне глобалне покретне траке која преноси кисик, храњиве твари, угљик и топлину широм свијета. Топлије јужне воде, које су сланије и гушће, теку према сјеверу да се охладе и тону испод вода на вишим географским ширинама, ослобађајући топлину у атмосферу. Затим, након што је потонула испод океана, вода полако плута према југу, поновно се загријава и циклус се понавља. Али климатске промјене успоравају тај ток. Слатка вода од топљења ледених плоча учинила је воду мање густом и сланом, а недавне студије показале су да је струја најслабија у више од 1.000 година.

Подручје у близини Гренланда гдје јужне воде тону, познато као субполарни вртлог, граничи с подручјем које погађа рекордно ниске температуре, док се околна мора пењу до највиших нивоа свих времена, творећи "мрљу" хладне воде која се непрестано шири. Посљедњи пут кад је АМОЦ промијенио начин рада током посљедњег леденог доба, клима у близини Гренланда повећала се за 10 до 15 степени Целзијевих унутар једне деценије. Ако би се искључио, температуре у Европи и Сјеверној Америци могле би пасти за чак 5 степени у истом времену.

Промјена струје

Директни подаци о снази ​​АМОЦ-а биљеже се тек од 2004., па су се за анализу промјена струје током дужих временских периода истраживачи окренули очитањима површинске температуре субполарног вртлога између 1870. и 2020. године, систем за који тврде да пружа "отисак прста" за снагу АМОЦ-овог оптјецаја. Уносећи ове информације у статистички модел, истраживачи су процијенили опадајућу снагу и отпорност океанске струје према њеним све већим флуктуацијама из године у годину.

Резултати модела узнемирили су истраживаче, али они кажу да је њихова провјера само учврстила њихова открића: прозор за колапс система могао би започети већ 2025. године, а то је све вјероватније како 21. вијек одмиче.

- Не сматрам се великим алармантом. На неки начин то није плодоносно - рекао је Питер Дитлевсен, професор физике и климатских знаности на Институту Ниелс Бохр у Копенхагену, за Ливе Сциенце. “Тако да ме мој резултат живцира, у неком смислу. Зато што је прозор за могући колапс тако близу и толико значајан да морамо одмах подузети мјере.”

Велике несигурности

Океанографи и климатски стручњаци рекли су да, иако студија пружа забрињавајуће упозорење, долази с неким великим несигурностима.

- Ако је статистика робусна и исправан/релевантан начин да се опише како се стварни модерни АМОЦ понаша, а промјене се односеискључиво на промјене у АМОЦ-у, онда је то врло забрињавајући резултат - рекао је Дејвид Торналеј  професор науке о океанима и клими на Универзитетском колеџу у Лондону, рекао је Ливе Сциенце.

- Али постоје неке стварно велике непознанице и претпоставке које је потребно истражити прије него што будемо имали повјерења у овај резултат - нагласио је још. Други климатски научници отишли су толико далеко да су открића покушали умањити, сугерирајући да је “потпуно нејасно” да се проматрана еволуција површинске температуре АМОЦ-а може повезати са снагом његове циркулације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.