Гдје су ти ванземаљци?

Б92 Невена Грубач
Гдје су ти ванземаљци?

Вијекови људске културе испреплетани су тврдњама о наводним посјетама супериорнијих бића која долазе из удаљених кутака космоса

Тајнама обавијена војна база у Области 51, летећи тањир срушен у градићу Розвел, НЛО изнад Сибира, кругови у житу, мистерије древних астронаута… Вијекови људске културе испреплетани су са тврдњама о наводним посјетама супериорнијих бића која долазе из удаљених кутака космоса. Нека од најпознатијих, сада већ историјских свједочења о блиским сусретима са ванземаљцима, након теста времена и много година узалудне потраге за доказима, остају управо то – празна свједочења.

Једна од првих рационализација проблематике у вези са процјеном високе вјероватноће постојања ванземаљаца, а одсуства икаквих доказа о томе, дошла је од једне од култних фигура из свијета физике, Енрика Фермија, главног актера шездесет три године старе, сада већ легендарне приче о ручку четворице колега у кантини Националне лабораторије у Лос Аламосу. У необавезном разговору о све популарнијим свједочењима о летећим тањирима, Ферми је замишљено прокоментарисао, сумирајући у једној реченици суштину проблема: „Гдје су сви?".

Ово опажање, данас универзално познато као Фермијев парадокс, и даље је велики изазов за научнике и знатижељнике који желе да на њега дају одговор. Оно што буни јесте чињеница да у нашој галаксији живи преко 200 милијарди звијезда, да данас знамо да огроман број тих звијезда око себе има планетарне системе, да је наша галаксија само једна у космичком океану, као и да је процијењена старост свемира на преко 14 милијарди година, што оставља простор и вријеме многим цивилизацијама да интелектуално и технолошки еволуирају до тачке у којој би могли да овладају интерстеларним путовањима. Уколико су ове премисе тачне, а поведемо се страшћу за истраживањем и радозналошћу као фундаменталним људским особинама, и даље немамо одговор на питање: „Гдје су сви?"

Деценију након чувеног ручка научници су покушали да оду корак даље у математичкој апроксимацији проблема лова на ванземаљце. Једна од понуђених опција, која традиционално стоји раме уз раме са Фермијевим парадоксом, огледа се у поставци Дрејкове једначине. Френк Дрејк, амерички астрофизичар, желећи да квантификује непознате елементе са којима се морамо суочити када размишљамо о животу ван Земље, број интелигентних цивилизација у свемиру представио је као производ неколико фактора: просјечног броја звијезда и планета способних да подрже живот, оног процента међу њима који би изнедрио интелигентан и технолошки развијен живот, али и временског периода неопходног да таква цивилизација пошаље у свемир детектибилан сигнал. Данас Дрејкова једначина има пуку традиционалну вриједност, управо јер су многи њени елементи изразито спекулативни.

Иако су напори и даље без резултата, научници у америчком институту SETI (Search for Extraterrestrial Intelligence) и даље „ослушкују" свемир. Основан управо од стране Френка Дрејка у сврху потраге за радио-сигналном који би недвосмислено потицао од интелигентне цивилизације, SETI одолијлева критикама строге научне заједнице као и финансијским проблемима, и већ тридесет година, уз помоћ огромних радио-телескопа снима и анализира радио-сигнале који долазе из космоса, у нади да ће се један од њих понашати као свјетионик или одашиљач неке удаљене цивилизације.

С друге стране, наша планета се већ деценијама, тачније – од емитовања првог радио и телевизијског сигнала, и сама понаша као свјетионик, и шаље у међузвјездани простор доказ о постојању интелигентног живота на нашој планети. Овакав сигнал остаје детектабилан само у домету од једне свјетлосне године. Имајући у виду да је нама најближа звијезда, Проксима Кентаури, удаљена 4,3 свјетлосне године, јасно је да је потрага за оваквим сигналом врло вјероватно безнадежна, па да би ванземаљцима био потребан телескоп величине Земље не би ли примили наше „случајне" телевизијске поруке.

Ипак, у SETI-ју вјерују да једном примљени вјештачки сигнал, у чије постојање не сумњају, неће бити секундарни телевизијски ехо, већ да ће то бити намјенски дизајниран, довољно моћан сигнал који ће и наши земаљски телескопи успјети да детектују, а који ће бити намјењен сусједним планетама као својеврсни позив на упознавање.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана