Фосил из Србије открива тајне еволуције
Београд - Нови подаци о открићу фрагмента фосила људске вилице, који је пронађен у пећини Мала Баланица у у Сићеву надомак Ниша, објављени су у престижном научном часопису "Plos One", саопштио је данас Филозофски факултет у Београду, а јавља Танјуг.
Ово откриће представља најстарији налаз људских предака у овом дијелу Европе, а чланак су објавили Вилијам Џек Ринк са Мекмастер универзитета у Канади и међународни тим под руководством Душана Михаиловића са Филозофског факултета у Београду и Мирјане Роксандић са Универзитета у Винипегу (Канада).
Утврђено је, према ријечима Ринка, да је фосил стар најмање 397.000 година и да је вјероватно старији од 525.000 година, а пронађена вилица представља најстарији источноевропски фосил средњоплеистоценских хоминида.
Михаиловић је нагласио да је југоисточна Европа веома значајна за разумијевање људске еволуције.
- Добро датовани фосили из овог периода су веома ретки, а овај који смо нашли у много чему је јединствен. Добијени датуми померају границе у проучавању еволуције човека. Истраживања су показала да је Балкан представљао "капију Европе" и био једно од три рефугијална подручја где су људи, биљке и животиње нашли уточиште током глацијала. Све нас то инспирише да наставимо ископавања - истакао је он.
Роксандић је примјетила да су у то вријеме у западној Европи људски преци почели да попримају неандерталске карактеристике, које се не јављају на овом налазу.
- Научници сматрају да је до развоја неандерталских црта дошло због тога што су западноевропске популације у глацијалним периодима биле изоловане. Насупрот томе, југоисточна Европа никада није била изолована од Aзије и Aфрике, па су на еволуцију човека утицали сасвим другачији фактори. Балканско полуострво је по свему судећи припадало матичном подручју из кога су људске заједнице реколонизовале Европу након повлачења глечера. Фосил је опредељен у врсту Хомо ерецтус - објаснила је она.
На датовању фосила били су ангажовани антрополози, археолози и физичари из Србије, Канаде, Велике Британије и Француске.
Вилица је нађена 2006. године, а датовање је обављено на Универзитету у Бордоу, у лабораторији др Ринка, нуклеарном реактору Универзитета Мекмастер и Истраживачком центру ГЕОТОП Универзитета Квебек у Монтреалу, док су анализе седимената обављене на Универзитету Оксфорд Брукс у Великој Британији.
Aрхеолошка ископавања Велике и Мале Баланице трају од 2004. године, а финансира их Министарство културе и информисања Србије.
Од 2010. године у оквиру ископавања се организује међународна љетња школа, која се реализује у сарадњи Филозофског факултета у Београду и Универзитета у Винипегу.
"Plos One" је један од најпрестижнијих часописа отвореног типа, у коме се објављују извјештаји из различитих научних области.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
