Форензичари раскринкали два вијека стару теорију завјере
„Изгубљени европски принц“ Каспар Хаузер био је главна тема на Старом континенту прошлог вијека.
Овај дивљи дјечак који се појавио ниоткуда и привукао невиђену пажњу. Ни данас се не зна ко је Каспер заиста био, али анализа ДНК са његове крваве кошуље и длака открила је ко није био.
„Једне недјеље 1828. одрпани дјечак је пронађен напуштен у граду Н. Једва је ходао и могао је да изговори једну реченицу. Касније је испричао да је од рођења био закључан у подруму. Никад није видио друго људско биће, дрво, кућу. До данас нико не зна одакле је дошао или ко га је ослободио.“
Овај увод у филм „Енигма Каспара Хаузера“ Вернера Херцога из 1974. можда звучи као увод у готски хорор филм, или неку језиву адаптацију дјела Едгара Алана Поа, пише Популар Мецханицс. Међутим, Херцогов филм није био фиктиван, већ биографски. Један је од многих радова о Каспару Хаузеру, дивљем дјетету које је привукло пажњу цијеле Европе 19. вијека и инспирисало теорије завјере у које је било упетљано и Свето римско царство.
Када се 16-годишњи Хаузер појавио у Европи, носећи писма са својом чудном причом – да је држан у мрачној и хладној тамници, постао је славна особа. Прво није могао да говори, само је успио да напише своје име, а онда је знао да изговори само једну фразу: „Желим да будем коњаник, као мој отац“. Због тога је постао фасцинација европске аристократије.
У року од годину дана, гласине су почеле да колају, па су постојале тврдње да је био син недавно преминулог великог војводе Карла, владара Бадена из династије Церинген. Карл је преминуо без званичних насљедника, титулу је преузео његов стриц Лудвиг након чега је династија нестала.
Према популарној теорији, Каспар је био Карлов син који је замијењен мртвом бебом мало по рођењу. Иза свега, причало се по аристократским кулоарима, стајала је мајка Лудвиговог полубрата која је тиме осигурала пријесто свом сину.
Иако су многи мислили да је Хаузер само преварант, његова бизарна смрт само пет година касније додатно је подгријала теорије о његовом идентитету. Мистериозни странац избо га је на улици, а три дана касније подлегао је повредама.
“Тврди се да је ово највећа мистерија 19. Вијека”, рекла је генетичарка Тури Кинг, једна од стручњака који су урадили анализу ДНК Каспара Хаузера, иначе запослена на Универзитету у Бату, преноси СциенцеАлерт.
Они су узели ДНК са крваве одјеће и косе, а онда је упоредили са потомцима династије Церинген
“ДНК Каспара Хаузера био је исти на крви и у коси, што нам је омогућило да то испитамо. Показало се да је мДНК различит од мДНК наводних сестара и њихових потомака. Јасно је да је митохондријално различит. Тиме је срушена теорија о „изгубљеном принцу“. Нажалост, подаци које имамо још нам не говоре ко је он, али знамо ко није”, рекла је Кингова.
Студија је објављена у журналу Сциенце Дирецт, преноси Телеграф.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
