Фабиола Ђаноти прва жена на челу CERN-а
Италијанска физичарка Фабиола Ђаноти, која ће ове недjеље ступити на чело највеће научне експерименталне лабораторије на свијету, представља нови сој научника.
Фабиола Ђаноти је најприје студирала књижевност и умјетност, а тек касније се окренула физици, и посебно физици елементарних честица. Воли да кува, џогира, слуша музику и редовно прати вијести, истичући да је важно бити "грађанин свијета".
"Она је, по мени, отелјотворење физичара новог миленијума", каже др Моника Дунфорд са Универзитета у Хајделбергу, која је провела шест година у Европском центру за нуклеарна истраживања (CERN).
"Фабиола уноси свјежину у науку. Изузетно је енергична, невјероватно страствена, и обдарена је мноштвом разних талената. Не само да посједује диплому из физике, већ је дипломирала и клавир", навела је Дунфорд, преноси АП.
Ђанотијева, која ће од 1. јануара замјенити њемачког научника Ролфа Хојера на челу CERN-а, и тиме постати прва жена на том положају, истиче да не жели да буде само "фасада" интернационалне лабораторије, смјештене на швајцарско-француској граници.
Њен циљ, како каже, јесте да помогне развој науке ради науке у потрази за објашњењем које ће нам помоћи да схватимо како универзум функционише.
Ова 55-годишња Италијанка се не истиче само својим радом већ и стилом живота и смислом за моду у средини гдје сви носе џинс и патике, живе на кафи и заборављају на сан и храну.
"CERN је посебно мјесто гдје на истраживањима заједно раде стручњаци из цијелог свијета, велики научници, али и велики број младих", навела је Ђанетијева.
"Ово је демократска средина у којој не постоје границе", истакла је ова физичарка која је показала својим колегама, а и свијету да умије да се носи са притисцима, попут ситуације када је 2009. године настао проблем с једним од протонских снопова.
"CERN поспјешује мир и сарадњу и показује да људи из свих крајева свијета могу да раде заједно без обзира на етничку, вјерску припадност, језик, боју коже, године, итд", рекла је италијанска научница.
На питање да ли јој је као жени било теже да напредује на CERN-овој љествици, Ђанотијева је казала да се "генерално ствари мијењају и да људи све више схватају да су најважнији стручност и знање".
Свијесна да је могу снаћи свакојака изненађења, она се ипак нада да ће изненађења бити на научном, а не на пословном плану.
"Веома сам почаствована повјереном улогом, не толико као жена, већ више као научник, а част и привилегија да водим можда најзначајнију лабораторију у свијету представљају велики изазов", изјавила је она, додавши да ће "дати све од себе".
Основан 1951. године, CERN је мјесто на ком се сива материја сусреће са материјом, а однедавно се бави истраживањем тамне материје, необјашњиве масе која чини 25 одсто свемира.
Руковођен научницима, CERN је прави "инкубатор" нових идеја. Ту је, између осталог, британски научник Тим Барнерс Ли измислио World Wide Web, систем који омогућава линковање, прегледање и сортирање свих могућих информација преко компјутера повезаних телефонском мрежом.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
