Европа ускоро улази у ледене године?

Све је почело када је руски астроном Кабибуло Абдусаматов из Опсерваторије Полково 2007. оспорио тренд глобалног загријавања, закључивши да су људски (земаљски) фактори занемарљиви у поређењу са утицајем Сунца, те да почевши од 2012. предстоји период вишедеценијског лаганог хлађења планете, који ће негдје око 2050-2060. већ имати карактеристике мини леденог доба - које ће опет потрајати неколико деценија.

Абдусаматов је тада чак изјавио да су споразум из Кјота и слични покушаји потпуно сувишни у односу на доминантан утицај Сунчевих циклуса. Око његових тврдњи су тада падале и опкладе, а руски стручњак је најавио да ћемо поуздане показатеље имати око 2015. године.

Нови извјештај у часопису Nature Climate Change

У међувремену, упоредо са вијестима о порасту глобалне температуре, стижу и оспоравајуће тврдње о загријавању планете. Тако резултати недавног истраживања објављеног у научном магазину Nature Climate Change показују да се Земља у задња два миленијума охладила 0.6˚ Целзијуса, вјероватно због промјена у орбити које су је одвеле даље од Сунца.

Стручњаци из Њемачке, Финске, Шкотске и Швајцарске доказали су да на Земљи посљедњих 2000 година влада тренд захлађења који су прекинула два краћа раздобља загријавања у доба старог Рима и средњег вијека.

Према њиховом истраживању, у Британији је прије 2000 година владао дужи период љета топлијих од садашњих, што је Римљанима у сјеверној Енглеској и омогућило узгој винове лозе.

Научницима је од раније познат средњовјековни топли период, али недавно истраживање показало је да су тадашње температуре биле више него што се мислило, као и да је слично било у раздобљу од 21. до 50. године наше ере, кад су температуре биле 1 степен више него данас.

Основа за њихове закључке били су годови фосилизованог дрвећа из Лапоније из 138. године прије нове ере. Захваљујући њима израчунато је да се Земља охладила 0.6 степени Целзијуса током протеклих 2000 година, вјероватно због промјена у орбити које су је одвеле даље од Сунца.

Иако изгледа незнатно, та је бројка ст, атистички важна с обзиром на то да глобално загријавање у данашње вријеме износи мање од 1 степена Целзијуса.

Сматра се да је ова реконструкција температурних трендова кроз посљедња два миленијума до сада најтачнија, а осим двије фазе загријавања указује и на раздобља већег захлађења у доба сеобе народа и у такозваном малом леденом добу које је услиједило након средњовјековног топлог периода.

Главни аутор студије, професор др Јан Еспер са Универзитета Јохан Гутенберг у Мајнцу, изјавио је да су ови докази изузетно важни у контексту одређивања политике према климатским промјенама, јер ће свијест о раздобљима загријавања из доба прије индустријализације увелико утицати на схватање данашњег раздобља глобалног загријавања.

Земљи пријети и загријавање и захлађење:

У научним круговима озбиљно се разматра и могућност да крајем овог вијека дође до великих захлађења, на шта указују промјене на Арктику. Дебљина арктичког леда ће у наступајућим годинама варирати, али крајем 21. вијека настаће опште захлађење - наводе научници.

Временске непогоде, узроковане промјеном климе у виду загријавања и захлађења, проузроковаће озбиљне проблеме на нашој планети у овом вијеку, а наговјештаји су видљиви свакодневно.

Процјењује се да ће се учесталост опасних метеоролошких појава у наредних 20 година повећати четири пута. На примјер, у овом тренутку, број таквих догађаја, у поређењу са 1960. годином, повећао се за неколико пута.

Руски научници су још прије двије године открили да је Источно-сибирска арктичка област највећи извор метана. Студије су показале да се емисија метана на овим просторима може поредити са емисијом свих осталих свјетских океана.

Недавно је на дну Арктичког океана откривено велико цурење метана, који се подиже у атмосферу у области топљења леда. Страхује се да би због тога на том подручју температуре могле да порасту, што би могло значајно да утиче на глобалну климу.

Око климатских промјена међу стручњацима и даље нема консензуса, што узрокује да у јавност стижу врло противрјечни извјештаји и прогнозе.

Прогноза Питера Шварца и Дагласа Рендала

Европа ће се до 2020. смрзавати, а на јужној полулопти биће још топлије. Тако прогнозирају амерички стручњаци Питер Шварц и Даглас Рендал, додајући да се на Земљи такав процес већ почео догађати. Своје тврдње поткрепљују недавним екстремним врућинама у САД-у.

"До 2020. године могуће су катастрофалне промјене климе које ће довести до увођења ванредних мјера, а ни ангажман војске није искључен", стоји у извјештају под називом "Прогноза времена: 2010 - 2020" који су на захтјев Министарства одбране САД-а припремили професионални футуролози Шварц и Рендал.

Они сматрају да би климатске промјене могле дестабилизовати политички поредак па чак и изазвати глад у Европи, као и супарништво између држава због залиха воде.

"Доћи ће до промјена у природи, а то ће изазвати и промјене у океанима. Европа, Азија и Сјеверна Америка због тога ће се почети смрзавати, док ће у јужној хемисфери бити још топлије", сматрају два стручњака.

Три нова истраживања о загријавању пленете

На самом истеку јула јављено је о новим резултатима о загријавању планете за које су скоро искључиво одговорни људи. Наглашено је да иза нових показатеља стоји тим климатских скептика.

Покретач пројекта под називом BEST, професор Ричард Милер, амерички физичар који до скоро није вјеровао у глобално загријавање, каже да су га нови резултати изненадили.

 "Нисмо то очекивали, међутим, као научницима дужност нам је да дозволимо да нам подаци промијене мишљење", каже Милер, који је за кратко вријеме доживио заокрет у увјерењима.

"Наши резултати показују да је просјечна температура тла Земље порасла за око 2,5 степена у посљедњих 250 година, од чега 1,5 у задњих 50. Штавише, изгледа да је сав тај пораст резултат људских емисија стакленичких гасова", изјавио је Милер за New York Times.

Научни тим с Берклија прикупио је податке о температурама од 1753. године на 44.455 локација. Научници су спровели аутоматизовану обраду података да би избјегли пристрасност, која је раније била основ за критике климатских скептика. Закључено је да, упркос детаљним анализама, резултати одговарају онима добијеним у ранијим истраживањима, са мањом несигурношћу.

Исти је тим прошле године објавио резултате према којима је просјечна температура тла од средине 50-их порасла за око један степен. Али, тада није испитан кључни кривац за загријавање. У новом истраживању анализирано је загријавање које су изазвале соларне активности које су међу климатским скептицима омиљено образложење за климатске промјене.

Показало се да је допринос Сунца загријавању у посљедњих 250 година био скоро једнак нули, док су вулканске ерупције изазвале мање падове температуре у раздобљу од 1750. до 1850.

"Иако ово још увијек не доказује да глобално загријавање узрокују стакленички гасови које стварају људи, ипак је најбоље објашњење које имамо", каже Милер.

Упркос томе, проф. Џудит Кари, климатологиња са Џорџијанског технолошког института и руководилац популарног блога за климатске скептике, сматра да је методологија којом су добијени нови резултати превише једноставна. Али, ту су још двије нове студије.

Према првој, објављеној у часопису Nature Geoscience, суша која је погодила Сјеверну Америку од 2000. до 2004. највећа је у посљедњих 800 година. Најављује се да ће овакви сушни периоди у скорој будућности постати уобичајени.

У другојх студији тврди се да се глечери на Хималајима ипак отапају, те да је од 70-их до данас нестало око девет посто леда на Хималајима и Тибетанској висоравни.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.