Зашто се чини да вријеме брже тече како старимо?

Због тога нам догађаји током којих упијамо велики број података, као на примјер на конференцијама или часовима у школи, д‌јелују тако дуго, објашњава психолог и професор Стив Тејлор.

Насупрот томе, додаје он, када останемо у свом нормалном окружењу, понављајући иста позната искуства са истим људима, вријеме има тенденцију да тече брзо.

На индиректнији начин, обрада информација помаже да се објасни зашто се вријеме убрзава када нам је лијепо (у апсорпцији), а успорава када нам је досадно, пише он за магазин "Psychology Today", преноси РТЦГ.

Апсорпција је посебан когнитивни стил "потпуне" пажње који у потпуности ангажује нечије репрезентативне тј. перцептуалне, имагинативне и идејне ресурсе и појачава један аспект стварности у односу на друге.

"У апсорпцији обрађујемо релативно мало информација", истиче он.

Очигледно обрађујемо информације из активности која нам заокупља пажњу (на примјер, забавно предавање, књига или филм), али то је прилично мала количина у поређењу са другим стањима ума.

Сужавамо нашу пажњу на један мали фокус и блокирамо све друге потенцијалне изворе информација у нашем окружењу. Што је најважније, наши умови постају тихи - углавном ослобођени мисли - тако да обрађујемо врло мало когнитивних информација.

Међутим, када је наша пажња дифузна или нефокусирана - у стањима као што су досада, нестрпљење или анксиозност - огромна количина когнитивних информација протиче кроз наше умове.

"Иако се можда чини да није директно повезано, обрада информација такође помаже да се објасни зашто се чини да се вријеме убрзава како старимо", наводи Тејлор.

У недавној студији, у којој је учествовало 918 одраслих, а коју је водила психолог Рут Огден, 77 одсто испитаника се сагласило да Божић сваке године стиже брже, 14 одсто је било неутрално по том питању, док се само девет одсто није сложило са тим.

Занимљиво је да су коистраживачи Одгенове поставили ирачком узорку исто питање о Рамазану и добили врло сличан одговор.

Уобичајено је да се људима током детињства чини да вријеме тече споро.

То је углавном зато што као д‌јеца имамо толико нових искустава и тако обрађујемо огромну количину перцептивних информација.

Д‌јеца такође имају нефилтрирану и интензивну перцепцију свијета, због чега њихово окружење изгледа живописније.

Међутим, како старимо, имамо све мање нових искустава. Једнако важно, наша перцепција свијета постаје аутоматизованија.

Прогресивно постајемо све мање осјећајни на нашу околину. Као резултат, постепено апсорбујемо мање информација, што значи да вријеме брже пролази. Вријеме је мање оптерећено информацијама.

Међутим, постоје одређене ствари које можемо учинити да се "одупремо" процесу убрзања времена.

Најочигледније - да уводимо новости у наше животе - на примјер, путујемо на нова мјеста, учимо нове хобије и упознајемо нове људе.

Алтернативно, а можда и ефикасније, такође можемо "успорити вријеме" тако што ћемо живјети свјесно, обраћајући пажњу на наша свакодневна искуства гледања, слушања, осјећања и тако даље.

Обје ове методе повећавају количину информација које наши умови обрађују и тако проширују нашу перцепцију времена.

"Показују да, иако је искуство убрзања времена са годинама уобичајено, оно није неизбјежно", закључује Тејлор.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.