Експерименти који могу да спасе свијет, или га униште

Научници су до сада предлагали слање великог “сунцобрана” у свемир како би одбијао Сунчеве зраке, ерупцију вjештачких вулкана, растварање планина и стављање њихових остатака у море, пуштање честица сулфата у стратосферу, и можда најмање опасан предлог од свих – пуњење океана комадићима гвођжа како би се стимулисао расти алги.

Геоинжењеринг – како га дефинише Краљевско друштво, је технолошка манипулација климе (неки ово називају и „хаковањем планете”).

Након деценија теоретисања, група научника са Кембриџа требало је да буде прва која ће ова истраживања изнијети из лабораторије у реалан свијет.

Међутим, мало прије представљања својих идеја, научници су се повукли. Постојао је страх услијед чињенице да нису никако могли да знају ко ће користити њихова истраживања и на који начин. Научници једноставно нису жељели да отворе врата која би касније можда било немогуће затворити.

Примјера ради, између 1967. и 1972. године авијација Сједињених Америчких Држава спроводила је „Операцију Попај”. У питању је било прво коришћење времена као инструмента рата.

Авијација је извела скоро 3.000 летова изнад Хо Ши Мин трасе, током којих су авиони посипали облаке сребрним честицама јода, изазивајући олује и продужење сезоне монсуна.

„Попај” је овај пут претворио у мочвару и изазвао шок интернационалне заједнице. Убрзо потом, конвенција за модификацију времена је 1977. године забранила овај вид ратовања.

Погледајте које све технологије данас постоје и како би могле да промене човечанство:

Стратосферски спрејеви

Врућина може бити спречена да доспије до Земљине атмосфере рефлектовањем неких од Сунчевих зрака натраг у свемир.

Лоше стране: Иако би ово представљало најбрже рјешење глобалног загриавања, оно је уједно и рјешење које носи највише ризика. Глобалне временске шеме могле би да буду драстично промијењене.

Свемирски рефлектори

Постављање великог „сунцобрана” у свемиру могло би да рефлектује мали дио Сунчевих зрака натраг у свемир, судећи по астроному Роџеру Ејнџелу. Он тврди да би смањење од само 2 одсто у количини Сунчевих зрака који стижу до Земље могло да загријавање учини знатно подношљивијим.

Лоше стране: Астероиди. Стаклени дискови који би рефлектвоали зраке били би јако рањиви на ударе свемирског отпада, а одржавање овог свемирског „сунцобрана” било би изузетно скупо.

Ђубрење океана

Спуштање комадића такозваних „пломби од гвођжа” у океан може да генерише процват планктона који апсорбују угљеник. Они онда узимају CO2 на површини и носе га са собом док се спуштају ка дну океана након смрти, стварајући „угљене јаме”.

Лоше стране: Потребно је јако пуно времена како би се остварио мали фекат, а утицај на морски свијет могао би да буде разоран. Иако би планктони могли да живе у оваквој води, рибе би се гушиле.

Вјештачко дрвеће

Данас већ постоји технологија која је у стању да извлачи угљен-диоксид из ваздуха. Класу Лакнер са Универзитета Колумбија развио је машину која свакога дана може да екстракује 1.000 пута више CO2 из атмосфере него природно дрво. Изградњом ових структура широм свијета могло би да ојача наше напоре да очувамо природу.

Лоше стране: Цијена.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.