Ехо Великог праска или обична космичка прашина?

independent.co.uk
Ехо Великог праска или обична космичка прашина?

Експеримент на Јужном полу у ком је требало да се забиљежи "ехо" Великог праска, можда није успио.

Откриће BICEP2 телескопа на Антарктику прошлог марта изазвало је велико узбуђење у научним круговима, јер су резултати дjеловали као да потврђују теорију о ширењу свемира након Великог праска. Тада су прикупљени сигнали за које су научници мислили да су гравитациони таласи из доба настанка свемира, а заправо је највjероватније ријеч о галактичкој прашини.

Астрономи наиме нису узели у обзир прашину из Млијечног пута, која је довољно снажна да изазове сличне резултате, као што су наводни сигнали гравитационих таласа, кажу научници који раде на подацима прикупљеним захваљујући Планк свемирском телескопу.

Ефекат галактичке прашине није довољно испитан, због чега се јавља сумња да ли су астрономи BICEP2 уопште детектовали наводне сигнале гравитационих таласа, каже Дејвид Шпергел са Принстон универзитета, један од научника који ради на Планк студији.

Урош Сељак, астрофизичар Универзитета у Калифорнији и један од аутора посљедње студије каже: "На основу онога што нам је сад познато, немамо доказе постојање гравитационих таласа, нити доказе да они не постоје".

Алберт Ајнштајн је први предвидио постојање гравитационих таласа прије више од једног вијека, када је формулисао теорију опште релативности. Међутим, нико није успио да их детектује, упркос бројним експериментима.

Циљ BICEP2 истраживања био је проналажење трага "инфлације" - идеје да је космос доживио експоненцијални раст у првом трилионитом дијелу трилионитог дијела секунде, тј. да је из нечег бескрајно малог израстао у нешто величине кликера, а затим наставио да се шири наредних 14 милијарди година.

Инфлација је први пут поменута 1980-их као објашњење за поједине аспекте Великог праска који се нису најбоље уклапали.

Она је, међутим, подразумевала таласе гравитационе енергије, а та подрхтавања у свемирском ткању би неизоставно оставила неизбрисив траг у најстаријој свјетлости на небу - чувеном космичком микроталасном позадинском зрачењу (CMB).

Научници пројекта BICEP2 тврдили су да су идентификовали тај сигнал, али то други стручњаци већ неко вријеме оповргавају.

Пред њима је сада тежак задатак да докажу исправност свог рада.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана