Дужина дана на Земљи се мијења, постају све дужи
Ако вам се чини да се дани вуку више него икада, можда није крив само ваш досадан посао. Нова студија је открила да промјене у унутрашњем језгру Земље могу повећати дужину дана.
Земљино густо метално језгро се сада враћа уназад у односу на површину планете, према наводима тима научника са Универзитета Јужне Калифорније. Гледајући податке о земљотресима, открили су да је унутрашње језгро почело да успорава око 2010. године и да се сада креће уназад, суптилно утичући на ротацију Земље у свемиру. Међутим, све ово неће нам донијети више сати у дану - како истраживачи кажу, промјену може бити веома тешко примјетити.
Наиме, како објашњавају Земља се састоји од четири главна слоја: коре, плашта, спољашњег и унутрашњег језгра. У самом центру планете, 4.800 километра од површине налази се унутрашње језгро - прегријана лопта од чврстог гвожђа и никла величине мјесеца. Пошто је околно спољашње језгро потпуно течно, ова густа метална сфера може слободно да се окреће под утицајем Земљиног магнетног поља и гравитационог утицаја спољашњих слојева. Годинама су многи научници вјеровали да се унутрашње језгро окреће брже од површине Земље. Међутим, професор Џон Видејл каже да је језгро сада успорило и да је почело да се креће уназад.
„Плес унутрашњег језгра могао би бити још живљи него што смо до сада познавали”, рекао је за Daily Mail.
Без икаквог начина директног посматрања унутрашњег језгра Земље, истраживачи су се ослањали на податке прикупљене из сеизмичких догађаја. Конкретно, професор Видале и његови коаутори фокусирали су се на догађаје који се називају понављајући земљотрес – сеизмички догађаји који се дешавају на истој локацији да би произвели идентичне обрасце у снимцима који се називају сеизмограми. Осим 121 природног догађаја забиљеженог око Јужних Сендвич острва, истраживачи су такође користили људске догађаје попут совјетских близаначких нуклеарних тестова између 1971. и 1974. године. Како сеизмички догађаји шаљу ударне таласе кроз Земљу, стање и локација сваког од слојева ће суптилно променити облик таласа који научници биљеже. Када се таласни облици понављајућих таласа поклапају, ово открива тренутке када је унутрашње језгро у потпуно истом положају у односу на спољне слојеве Земље. Истраживачи су открили скупове сеизмограма у којима би се земљотрес који се понављао догодио, промијенио и затим поново поклопио неколико година
На примјер, подаци су показали да се земљотрес забиљежен у марту 2003. мало разликовао од земљотреса из 2009. на истој локацији, али идентичан оном забиљеженом 2020. године. Оно што показује је да се унутрашње језгро помјерило у односу на површину између 2003. и 2009. године, да би се вратило у исти положај до 2020. године. То значи да се унутрашње језгро морало ротирати напред у односу на површину све до неког времена 2010. године када је успорило и почело да се креће уназад. Професор Видале је рекао:
„Када сам први пут видио сеизмограме који су указивали на ову промјену, био сам запањен. Али када смо пронашли још двије десетине опсервација које сигнализирају исти образац, резултат је био неизбјежан. Унутрашње језгро је успорило први пут послије много деценија”.
Ово успоравање могло би да буде узроковано мијешањем језгра од течног гвожђа које генерише Земљино магнетно поље, као и гравитационим потезима из необично густих области у омотачу. Док је ефекте које ће ово имати готово немогуће предвидјети, професор Видале каже да би то могло да промијени дужину дана за веома малу количину времена.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
