Древна група вируса харала прије 15 милиона година

Ова група праисторијских вируса напосљетку је изумрла око прије 15 милиона година, али можда је заразила све домаћине које је могла јер неактивни фрагменти њене ДНК још увијек подмукло живе у многим модерним сисарима (укључујући нас). 

Чудна је помисао, али до 8 одсто нашег генома састоји се од генетских секвенци ретровируса који су заразили наше предаке давно прије.

Сви ретровируси, укључујући модерне попут ХИВ-а, морају уметнути ДНК копију свог РНА генома у ДНК станице домаћина како би се умножавали. Овај вирални генетски материјал обично се не преноси с генерације на генерацију, али може ако су древни ретровируси стекли способност инфицирања герминалних станица, попут јајних станица или спермија, које преносе своју ДНК будућим генерацијама. Ако ретровируси успију доспијети у герминалне станице, могу се на крају уградити у геном популације. То је оно што је познато као ендогени ретровирус.

Недвојбено један од најуспјешнијих примјера је ЕРВ-Фц, ретровирус (или можда род или породице ретровируса) који се глобално проширио од олигоцена до раног миоцена (између 30 милиона и 15 милиона година).

Године 2016. научници су претражили геноме 50 модерних сисара за "фосилне" вирусе ЕРВ-Фц и открили да су присутни у предацима барем 28 од њих, укључујући сроднике мравоједа, сивог мишјег лемура, вјеверастог мајмуна, мармосета, бабуна, чимпанзи, људи, паса и панди.

Још импресивније, није заразио само једног рођака свих тих сисара само једанпут, већ је прескочио између врста више од 20 пута. То је био заиста међуконтинентална пандемија, која је утицала на сисаре на сваком континенту осим на релативно удаљеним подручјима Аустралије и Антарктика.

Чини се да ЕРВ-Фц нема никакав утицај на људско здравље данас; фрагмент његовог генетског материјала једноставно мирује у нашем геному. Међутим, дубље разумијевање ЕРВ-Фц и других људских ендогених ретровируса могло би помоћи у разумијевању како приступамо болестима модерног доба, попут ХИВ-а.

"Мамалски геном садржи стотине хиљада древних вирусних фосила сличних ЕРВ-Фц," рекао је Вилиам Е. Диел, главни аутор студије из 2016. која је истраживање спровела као послиједокторанд на Универзитету Бостон.

"Изазов ће сада бити употреба древних вирусних секвенци за гледање уназад у вријеме, што би могло бити корисно за предвиђање дугорочних посљедица нових вирусних инфекција. На примјер, потенцијално бисмо могли процијенити утицај ХИВ-а на људско здравље за 30 милиона година. Метода ће нам омогућити боље разумијевање када и зашто се појављују нови вируси и како дугорочни контакт с њима утиче на еволуцију домаћих организама", објаснио је Диел, а преноси "Клик".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.