“До 2045. постаћемо дигитално бесмртни”

На њему су ове године учествовали научници попут Реја Курцвајла, Питера Дијамандиса и Марвина Минскија, али и бројни спиритуални лидери.

Година 2045.

Курцвајл - проналазач, футуриста и сада директор инжењеринга компаније Гугл – предвиђа да ће до 2045. технологија превазићи моћ људског мозга и створити врсту суперинтелигенције, што се у научним круговима зове “сингуларитет”.

Други научници тврде да ће роботи превазићи људе до 2100.

Према Муровом закону, моћ рачунара се удвостручује, у просјеку на сваке двије године.

Бројне технологије напредују истим експоненцијалним растом – од секвенцирања ДНК до 3D штампања, рекао је Курцвајл.

- Према конзервативним процјенама о томе колико је компјутеризације потребно да би се функционално симулирао људски мозак, бићемо у стању да проширимо обим наше интелигенције и до милијарду пута, каже Курцвајл.

Ицков и други такозвани “трансхуманисти” овај предстојећи сингуларитет тумаче као “дигиталну бесмртност”.

Наиме, они вјерују да ће за неколико деценија људи бити у стању да премјештају своје умове на рачунаре и превазиђу потребу за биолошким тијелом.

Занимљиво је да неуролошки инжењеринг већ напредује ка моделирању мозга и развијању технологија за чување и замјену неких биолошких функција.

Протеза за мозак

Најважнији подухвати направљени су на пољу интерфејса између мозга и компјутера, или BCI.

Рецимо, кохлеарни импланти који стимулишу рад можданог кохлеарног нерва и враћа слух наглувима, први је прави BCI.

Многи сада развијају такве интерфејсе за враћање моторике након оштећења нервног система усљед шлога или повреде кичмене мождине.

Хосе Кармена и Мајкл Махарбиз, електроинжењери Калифорнијског универзитета у Берклију раде на развијању најмодернијих мотора BCI.

Ови уређаји садрже бројне електроде које снимају нервне сигнале из дијелова мозга задужених за реторику, а затим се исти декодирају у рачунару и користе за контролу компјутерског курсора или простетичког уда.

Кармена и Махарбиз рекли су да су такви уређаји веома стабилни и да не морају бити повезани кабловима.

Теодор Бергер, неуро инжењер Универзитета у јужној Калифорнији у Лос Анђелесу развија такозвану меморијску протезу.

Бергер има за циљ да замјени дио хипокампуса, регије мозга која конвертује краткорочна сјећања у дугорочна BCI уређајем.

Он би снимао електричну активност која настаје стварањем краткорочног сјећања и конвертовао је у дигитални сигнал.

Он би затим био пребациван на рачунар гдје се математички трансформише, а онда враћа поново у мозак гдје се похрањује као дугорочно сјећање.

Успјешно је тестирао уређај на пацовима и мајмунима, а сада ради и са људима.

Аплоуд ума

Конференција је зашла у подручје надреалног када је Мартина Ротблат, адвокат, писац, предузетник и извршни директор биотехнолошке компаније United Therapeutics Corp. изашла на сцену.

Чак је назив њеног предавања био провокативан “Сврха биотехнологије је крај смртности”.

Ротблат је представила концепт “клонирања ума” – стварање дигиталних верзија људи који могу да живе вјечно.

Она је описала како се стварају клонови ума од такозваног “midfile” – онлајн складиште наших личности – које, сматра она, људи већ имају (у виду Фејсбука, на примјер).

Њега би покретала нека врста софтвера за свјесност.

- Прва компанија која развије такав софтвер биће хиљаду пута успјешнија од Гугла, рекла је она.

Међутим, да ли ће такав клонирани ум бити жив? Ротблат мисли да је одговор потврдан.

Она је цитирала дефиницију живота као саморепликујућег кода.

Неки критичари су примјетили да ум мора бити усађен у биолошку основу.

Међутим, она сматра да су софтвер и хардвер подједнако добри као биолошки материјали.

Квантни свијет

Физичар Роџер Пенроуз са Универзитета у Оксфорду није се сложио са интерпретацијом да је мозак само комјутер.

Он је изложио тезу о томе да је свијест квантни механички феномен који се издигао из ткања свемира.

Он сматра да би аплоуд мозга морао да укључи квантне рачунаре, што значи да се тако нешто не може десити до 2045.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.