Диносаурусе су истријебиле - гусјенице?

Aгенције
Диносаурусе су истријебиле - гусјенице?

Научници се већ вијековима питају зашто су диносауруси нестали тако брзо. Да ли је у питању био један кључни разлог, или више њих. Међутим, један научник је одлучио да размотри несвакидашњу теорију по којој су гусјенице криве за нестанак диносауруса.

Вулканолози су упућивали на вулкане. Климатолози на глобално отопљење или можда захлађење. Океанолози су сматрали да су се океани повукли. Поједини биолози кривили су сисаре који су крали јаја диносауруса. Поједини биолози указивали су на отровне биљке.

Међутим, у својој новој књизи „Мој вољени бронтосаурус", Брајан Свитек наводи неколико чудних идеја које су предлагали научници посљедњих деценија прије него што је као универзалан разлог за изумирање диносауруса прихваћен удар комете.

„Морао је да одстоји разлог који је довео до изумирања диносауруса а то је отворило врата многим научницима да понуде своје објашњење", тврди Брајан.

Теорија о гусјеници

Од свих теорија које је погледао, Брајанов фаворит је крајње чудан. Теорију је понудио научник из Калифорније, Стенли Фландерс, који је био ентомолог, човјек који проучава инсекте. Зато и не чуди што је 1962. године објавио рад под називом „Да ли су гусјенице истребиле гигантске рептиле?".

Доктор Фландерс сматра да су диносаурусе истребили мољци и лептири.

Фландерс је сматрао да је урођена слабост свих рептила била потреба за великом количином биљака.

Великим биљоједима, хидросаурусима и сауроподима, биле су потребне огромне количине лишћа. Да је неко успио да до тог лишћа дође прије њих, то би било погубно за цијелу врсту.

Гусјенице такође једу лишће. Оне су знатно мање од диносауруса тако да не би биле први избор у потрази за разлогом њиховог нестанка, сем ако у питању не би била једна катастрофална опција, опција коју Фландерс у свом раду разматра.

Он претпоставља да се мало прије нестајања диносауруса појавио потпуно нови инсект. Ови инсекти били су први представници лепидоптера, животиња које данас називамо лептирима и мољцима.

Када излежу своја јаја, њихове бебе, гусјенице, једу огромне количине лишћа. Да су се у њиховој околини налазиле птице, или паразити који воле гусјенице, многе од њих биле би уништене или поједене од стране природних непријатеља.

Међутим, шта ако су први мољци и лептири били толико нови да нису одстојали њихови природни непријатељи.

У том случају могли би да имају знатно више беба од диносауруса и не само то, могли су да се мултиплицирају у невјероватном броју до тренутка када би били у стању да до хране стигну прије диносауруса.

Фландерс је сличну ситуацији видио у Аустралији када је гусјеница „увезена" из Аргентине 1925. године за 6 година уништила скоро 50 милиона јутара земље на којима је сађена крушка. То се десило зато што у Аустралији ова гусјеница није имала непријатеља.

Пијре 65 милиона година, ти мољци и лептири евентуално би постали храна још новијим животињама, међутим, у једном кратком тренутку, Фландерс сматра да су могли да поједу сву храну диносауруса и да доведу до њиховог изумирања.

Нажалост, Фландерсова теорија није привукла много научне подршке. Не одстоје докази међу пронађеним фосилима који би ишли у прилог епидемији гусеница. Умјесто тога, данас сматрамо да је главни разлог за изумирање диносауруса метеор величине Менхетна који је погодио земљу – астериод о ком др Фландерс није знао ништа у то вријеме.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана