Десет проналазача које су убили њихови изуми

1. Франц Рајхелт, падобран
Француски кројач поријеклом из Аустрије због своје пасије - прављење првог падобрана - добио је и надимак летећи кројач, који звучи благо иронично ако се има у виду то како је Франц окончао свој живот. Наиме, овај изумитељ био је пионир у шивењу падобрана, те је тако једног дана одлучио да тестира један који је сам дизајнирао и скројио. За пробни скок изабрао је ни мање ни више него Ајфелов торањ, а пошто се падобран није отворио, Рајхелт је погинуо на лицу мјеста.

 2. Вилијам Болок, рото-штампарија
Американац Вилијам Болок изумео је 1863. ротирајућу штампарску пресу која је револуционализовала штампарску индустрију због своје велике брзине и ефикасности. Међутим, у бизарној несрећи која се догодила четири године касније, док је подешавао једну од штампарских машина у Филаделфији, непажњом му је један дио пао на ногу, коју је након пар дана захватила гангрена. Упркос ампутацији, Вилијам Болок је убрзо умро од посљедица инфекције.

3. Ото Лилентал, параглајдер
Овај њемачки изумитељ заслужан је за постојање параглајдера, а током своје кратке летачке каријере развио је чак 18 различитих модела (15 монолетелица и три билетелице). Због доприноса на пољу авијације често се спомиње као отац летења. У љето 1896. страдао је послије пада са висине од 17 метара док је покушавао поново да вине свој параглајдер који је упорно одбијао његове команде. Смрт је наступила 36 сати након пада услијд фрактуре кичме, а његове посљедње речи биле су: "Неке жртве се морају поднијети."

4. Жан-Франсоа Пилатр де Розије, летећи балон
Мало је познато да је француски наставних хемије и физике Жан-Франсоа Пилатр де Розије био један од пионира авијације. Заједно са маркизом Д‘Арландом 1783. године први пут је полетио у ваздух балоном. Розије је погинуо када се балон срушио у близини Вимероа у тренутку док је покушавао да прелети преко Ламанша, а он и његов сапутник Пјер Роман су тако постали прве жртве ваздушне несреће.

5. Томас Миџли, адитиви за гориво
Амерички инжењер и хемичар Томас Миџли у 51. години је оболио до дјечје парализе и постао инвалид. Развио је сложени систем полуга и веза како би могао да се подиже из кревета, који га је на крају убио четири године касније, када се случајно заплео у канапе своје направе и угушио се. Ипак, у историју је ушао и као човјек који је изумио тетраетил-олово (TELЛ), адитив који се додаје бензину, као и хлорофлуоркарбон (CFCs).

 6. Марија Кири, радијум и полонијум
Добитница Нобелове награде из области хемије изумела је процес илозације радијума након што је заједно са супругом открила радиоактивне елементе радијум и полонијум. Славна научница умрла је од апластичне анемије, што је била посљедица дуготрајном излагању јонизујућој радијацији током експеримената. У вријеме када се Киријева бавила научним радом, посљедице радијације на људе нису у потпуности биле истражене.

7. Џејмс Даглас, гиљотина
Био је посљедњи од четири регента Шкотске током владавине краља Џејмса VI, а прославио се након што је добио рат са побуњеницима који су подржавали прогнану краљицу, чувену Мери Стјуарт. Када је из Енглеске донио једну посебну врсту гиљотине, коју је мало модификовао, није могао ни да наслути да ће она посјћи и његову главу 1581. године.

8. Валеријан Абаковски, аеровагон
Летонски иноватор контруисао је такозвани аеровагон, експериментални вагон који је користио мотор авиона и пропелер, а његова намена је била да се њиме превозе совјетски државници.

У јулу 1921. група коју је предводио Фјодор Сергејев кренула је овим возилом од Москве ка Тули како би га тестирали. Иако су успјешно стигли у Тулу, на повратку у Москву возило је при великој брзини испало из шина, а сви путници су настрадали, укључујући и Абаковског.
 

9. Жозеф- Игнас Гијотин, гиљотина
Иако није изумио гиљотину, његово име је постало синоним за ову справу којом се кроз вијекове обављала егзекуција. Гијотин је био француски љекар који је 1789. године предложио да се при извршењу смртних казни користи справа која осуђеницима одсјеца главе. И док једни извори тврде да је на крају свог живота и сам постао жртва гиљотине, други пак истичу да је у питању народна легенда, те да је умро природном смрћу. Због срамоте што се породично име везује за тако страшну справу, Гијотинова фамилија тражила је од владе да промени име гиљотине.

10. Ван Ху, први астронаут
Кинески званичник из 16. вијека био је, по свему судећи, човјек испред свог времена у жељи да досегне звијезде, те је тако покушао самога себе да лансира у свемир, и то сједећи у столици за коју је привезао 47 малих ракета. Ракете су, наравно, експлодирале при паљењу, а након експлозије није остало ништа ни од Вана Хуа а ни од столице. Тако се неуспјешно завршио његов покушај да постане први астронаут. Космичка правда ипак је постигнута када је један од кратера на Мјесецу добио име управо по овом службенику чувене династије Минг.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.