Данашње бебе ће доживјети стоту?

ДW: Нијемци су све старији. Данашњи просјек животног вијека у Њемачкој је седамдесетак година. Тек рођена дјеца имају добре шансе да доживети стоту. Шта су узроци томе?

Роланд Рау: „Демографи су спознали да тај феномен постоји већ 160, 170 година. Раније, прије 120 година, је 25 од 100 новорођенчади умирало. Данас умире свако треће или четврто од хиљаду рођене дјеце.

За тако велики напредак треба да захвалимо развоју медицине. Посљедњих 30 година смо свједоци наглог смањења морталитета новорођенчади узрокованог кардиоваскуларним обољењима. У међувремену се пацијенти много брже опорављају од посљедица срчаног удара. Стјентови и “бајпаси” пацијентима помажу да се брже опораве, а и лијечење акутних симптома је знатно успјешније. Шансе за преживљавање су много веће.

Осим тога, здравствена превенција је у великој мјери напредовала и сваким даном стичемо нова сазнања о ризичним факторима. Наши преци ништа нису знали о холестеролу.

За мене, као љубитеља фудбала, посебно је интересантан кардиоваскуларни морталитет и његов пораст за вријеме значајних фудбалских догађања. Код мушкараца у Њемачкој се за вријеме Свјетског првенства 2006. године тај број утростручио. И то је један од начина који нам омогућава да више сазнамо о узрочницима срчаног удара или кардиоваскуларних обољења.

ДW: Шта је најважније за трајање просјечног животног вијека? Колико су важни гени, стил живота и медицина?

Роланд Рау: Тешко је то рећи. Постоје студије у којима су анализирани различити чиниоци и њихов утицај на животни вијек. Показало се да максимално једну четвртину чине генетски фактори. Догађаји из раног дјетињства и насљедне предиспозиције чине другу четвртину, а више од половине одређује начин живота и напредак медицине.

ДW: На чему су засноване прогнозе о трајању животног вијека? Хоће ли криве на графичкм приказима и даље наставити с растом?

Роланд Рау: Нема илузија да ће бити тако. Често ме питају какав утицај на дужину живота имају климатске промјене и економске кризе. Мој одговор је, немају никакав утицај! Постоје различите статистичке методе, али је у суштини ријеч о томе да трендове из прошлости треба уградити у будућност.

ДW: Значи ли то да ће људи, у случају да статистичка крива настави да расте, живјети бескрајно дуго?

Роланд Рау: Неће ићи тако далеко и не мислим да ми можемо живјети бесконачно дуго. Видимо у земљама с високим просјеком животног вијека, као што су Јапан и Француска, да се сваких десет година просјечан век становника продужава за двије и по године. То значи да се просјек сваке године повећава за три мјесеца, односно шест сати по дану.

ДW: Значи ли то да би требало да се стрпимо и што више одгађамо вријеме рођења детета, ако желимо да наши потомци дуже живе?

Роланд Рау: (смијех) Да, могло би се тако интерпретирати, иако ја то никада нисам посматрао из те перспективе.

ДW: Ја сам непушач, не конзумирам алкохол готово никад и бавим се спортом. Шта бих још могао да урадим како не бих живио 79 или 82 године, као што сте предвидјели, већ 85 или 90 година?

Роланд Рау: Нажалост, ви не можете искључити велике факторе ризика, јер је чињеница да сте људско биће. У свим земљама жене у просјеку живе дуже од мушкараца. Рецимо, зими би требало топлије да се облачите, јер је познато да је у зимском периоду смртност већа за 20-30 одсто. То значи да се тада повећава ризик од смртности узроковане обољењима дисајних путева или тромбозом.

Ја својим студентима стално говорим да ће ако буду слушали препоруке својих мајки, као што су савјети да не пуше, не пију, да се баве спортом, већ све урадили за своје здравље. Све остало зависи од напретка медицине. И ту се релативно мало тога може лично учинити.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.