Дан науке и 156. Теслин рођендан

Поводом 10. јула, дана рођења великог српског и свјетског научника и Дана науке у Србији, у организацији Регистра националног интернет домена Србије и Музеја Николе Тесле, у галерији “Озон” постављена је изложба “Теслина визија Интернета”, инспирисана Теслиним пројектом “Свјетски систем” из 1900. године.

Тесла је у том пројекту, говорећи ондашњим техничким рјечником, описао у 12 тачака оно што се данас зове бежични Интернет, мобилна телефонија и ГПС.

На трибини “Лов на Хигсов бозон: Да ли је откривена Божја честица?” у Галерији науке и технике САНУ од 18 часова, водећи српски физичари говориће о актуелном научном открићу нове субатомске честице која би могла бити Хигсов бозон, о томе колико је то откриће поуздано, како ради Велики сударач хадрона, а како детектори CMS и ATLAS, како је грађен овај највећи инструмент у историји човјечанства, да ли има било каквих опасности од ових експеримената и које су практичне користи од њих, колико то уопште може да утиче на живот обичних људи...

Никола Тесла је рођен 10. јула 1856. у Смиљану, у Лици (тада Војној граници у склопу Аустрије, данашњој Хрватској) у породици Милутина Тесле, свештеника Српске цркве (тадашњој Карловачкој митрополији).

Николина мајка Георгина (Ђука), потицала је из старе свештеничке породице Мандић.

Тесла је започео школовање у родном Смиљану, наставио у Госпићу и Карловцу, студирао је у Грацу и Прагу, али студије никада није привео крају.

Прије 1884. године, када је отишао у САД, радио је у Марибору, Пешти, Стразбуру и Паризу.

Европу је напустио у нади да ће му у Њујорку тада чувени проналазач и индустријалац Томас Алва Едисон, за чију фирму је радио још у Паризу, помоћи да реализује своје техничке иновације.

У Едисоновој фирми остао је, међутим, мање од годину дана и већ 1885. основао је у Њујорку властиту компанију “Тесла” када је и започео израду првих модела предвиђених за коришћење наизмјеничне струје - иновација која је преобразила свијет.

Едисон је, иначе, био велики противник Теслиног изума.

Тих година је у новосадском “Бранику” објављен и први текст, на српском језику о Теслиним изумима, аутор текста назива га тада “српски Едисон”.

Тесла је долазио у Европу у два наврата, 1889. и 1892. године и оба пута боравио у родној Лици.

Априла 1892. доспио је у Госпић, гдје је тада живјела његова тешко обољела мајка, која је у његовом присуству и умрла, 16. априла.

Мјесец и по дана потом, на позив делегације општине града Београда и Инжењерског удружења, допутовао је у Београд.

Тесла је у једину посјету Београду допутовао 1. јуна 1892, а сљедећег дана га је, са министром просвјете Андром Митровићем, у свечану аудијенцију примио тадашњи краљ Србије Александар Обреновић.

У Београду је провео укупно 31 сат, од 1. до 3. јуна и одликован је Орденом Светог Саве другог степена.

Генијални иноватор и потпуни усамљеник, Никола Тесла је умро у јеку Другог свјетског рата у Њујорку, 7. јануара 1943. године.

Урна с његовим пепелом пренесена је касније у Београд и данас се чува у Музеју Николе Тесле у Београду.

Заоставштина Николе Тесле стигла је у Београд на основу одлуке америчких судских власти, пошто је за јединог насљедника проглашен његов нећак Сава Косановић.

Према Теслиној жељи, Косановић је документацију и личне Теслине предмете пренио у Београд 1951.

Музеј је од краја 1952. смјештен у Крунској улици у репрезентативном здању саграђеном 1929. по пројекту Драгише Брашована.

Посједује више од 160.000 оригиналних докумената, више од 2.000 књига и часописа и преко 1.200 историјско-техничких експоната.

Архивска грађа из Теслине заоставштине је 2003. уписана у регистар УНЕСЦО-а “Памћење свијета”.

Међународни аеродром у Београду носи име Никола Тесла.

Његовим именом названи су Електротехнички институт у Београду који је основан 1936, средња техничка школа, библиотека Универзитета у Нишу, двије термоелектране у Србији...

Споменици Тесли су постављени испред зграде техничких факултета и на аеродрому у Београду.

Тесли је посебно признање одао град Филаделфија у америчкој држави Пенсилванија, који је прогласио његов рођендан за званични градски празник.

Музеј Николе Тесле у Београду, који обиљежава 60 година од оснивања, данас отвара три изложбе: “Дипломе Николе Тесле” у Музеју, “Плави портрет Николе Тесле” у Галерији “Икар” у Земуну и “Честитке Тесли” у земунској “Кули на Гардошу”.

Београдски Центар за промоцију науке, поводом 10. јула, који је се од прошле године званично обиљежава и као Дан науке у Србији, организује бесплатне посјете Астрономској опсерваторији на Звездари (која постоји већ 125 година) и трибину о Хигсовом бозону.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.