Дан је некада трајао 19 сати
БИЈЕЉИНА- У далекој прошлости дан на Земљи трајао је 19 сати, а не као сада - 24 сата, наводе научници.
Разлог краћег трајања дана био је положај Мјесеца, који је тада био ближе Земљи.
Геофизичар Института за геологију и геофизику Кинеске академије наука Рос Мичел објашњава да је Мјесец, временом, "украо" Земљину енергију ротације како би се покренуо више према орбити, односно даље од Земље.
Мичел је водећи аутор студије посвећене дужини дана, која је објављена у научном часопису "Нејчер геосајенс".
Дан је трајао 19 сати прије једне до двије милијарде година, објашњава он.
Ув Киршер, коаутор студије и сарадник аустралијског Универзитета "Куртин",
истиче да "већина модела Земљине ротације указују на то да је дужина дана у прошлости била краћа".
Дужина дана може се одредити циклостратиграфијом - то је геолошка метода код које се ритмички седиментни слојеви користе за откривање астрономских "Миланковићевих циклуса", који указују како промјене у Земљиној орбити и ротацији утичу на климу.
Милутин Миланковић српски био је научник и један од највећих свјетских климатолога.
"Два `Миланковићева циклуса` - прецесија и нагиб - повезани су са осцилирањем и нагибом Земљине ротације у свемиру. Бржа ротација Земље у прошлости уочљива је у периоду краће прецесије и нагиба", објашњава Киршер.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
