Да ли знате шта су супергалактички кластери? (FOTO)
Супергалактички кластери су међу највећим структурама у универзуму, али њихово прецизно дефинисање није једноставно, с обзиром на то да се не могу одредити простим посматрањем.
Њихове границе нису јасно видљиве, јер се не дефинишу према ивицама, већ према заједничком кретању галаксија које их чине. Овај феномен чини супергалактичке кластере фасцинантним, али и сложеним за истраживање, пише Phys.org.
Наш Млијечни пут дуго се сматрао дијелом супергалактичког кластера Дјевица, огромне структуре која се простире на више од стотину милиона свјетлосних година и садржи више од 100 појединачних група и кластера галаксија. Ова дефиниција потиче из најранијих истраживања која су покушавала да мапирају оближње дијелове универзума. Ипак, та истраживања нису била довољно софистицирана да пруже цјеловиту слику.
Занимљиво је да су астрономи још од педесетих година расправљали о постојању супергалактичких кластера или суперкластера, преиспитујући могућност да постоје више структуре у обрасцу галаксија. Тек када су започели дубље мапирање универзума, постало је немогуће игнорисати постојање космичке мреже, огромне структуре коју чине дуги, танки филаменти, широки зидови, и празнине – подручја готово потпуно без материје.
Једна од кључних занимљивости космичке мреже је да се највећи дијелови ове структуре састоје од супергалактичких кластера. Међутим, за разлику од мањих кластера галаксија, супергалактички кластери нису гравитационо везани. Ово значи да галаксије унутар њих још нису завршиле свој процес формирања, већ су у сталном процесу грађења, као неки стални свемирски грађевински пројекат. Ова чињеница додатно отежава дефинисање супергалактичког кластера, јер је тешко одредити шта они заправо представљају у космолошком контексту.
Недавна истраживања промијенила су приступ дефинисању супергалактичких кластера. Астрономи су се окренули динамичким дефиницијама, које не узимају у обзир само положај галаксија у простору, већ и њихово кретање. С обзиром на то да су супергалактички кластери још у процесу формирања, овај метод омогућава научницима да посматрају формативне процесе у универзуму, анализирајући шта галаксије покушавају да изграде.
Коришћењем овог приступа, астрономи су успјели да разликују један супергалактички кластер од другог, што је довело до открића да је супергалактички кластер Дјевица само једна грана много веће структуре познате као Ланијакеа. Ланијакеа обухвата невјероватних 100.000 галаксија, чинећи је једном од највећих структура у космосу. Ово откриће, поред своје величине, има и значај у разумијевању нашег мјеста у универзуму, јер нам показује колико смо заправо повезани са ширим космичким структурама.
Иако су супергалактички кластери још увијек у процесу формирања, они пружају кључне увиде у структуру и еволуцију универзума. Динамичке дефиниције и мапирања све дубљих дијелова космоса омогућавају нам да схватимо сложеност и грандиозност ових структура, као и нашу улогу у непрекидном процесу универзалне изградње. На крају, истраживање супергалактичких кластера није само научно питање, већ и потрага за разумијевањем мјеста које заузимамо у бесконачном универзуму, преноси Телеграф.
What makes a supercluster? https://t.co/LhlC4YLICx
— Angelos Papadopoulos (@angelohrg) August 26, 2024
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
