Да ли су делфини заиста паметни?
Њихов друштвени живот је веома сложен и вријеме проводе углавном у организованим већим групама. Њихово срце куца брже када виде да неко од "чланова породице" пати. Оглашавају се веома упечатљиво када открију храну или потенцијалну опасност.
Поједини експерименти показали су да могу чак и да предвиде будућност. Међутим, најновија студија тврди да делфини нису толико интелигентни као што смо мислили.
Зоолог Џастин Грег тврди да делфини нису толико интелигента створења као што их људи доживљавају. Његова најновија књига под називом "Да ли су делфини заиста паметни" преиспитује бројне, како он наводи, митове о интелигенцији делфина.
Након што је годинама проучавао понашања ових морских животиња у оквиру рада на пројекту "Dolphin Communication Project ", Грег је дошао до закључака који оспоравају изванредност делфина, преноси "Spiegel".
"Треба да престанемо о њима да причамо као о посебној животињској врсти", тврди Грег. "Многе друге животиње, од ајкула до пацова, воде подједнако садржајне животе."
Као један од примjера негативних митова, он наводи кокошке, које су према његовом мишљењу неправедно оцијењене као не баш интелигентне животиње. Од додаје како су извјесни облици понашања кокошака уочени и код делфини, само што се у случају других посебно истичу као нарочито напредни, али без икакве потребе за тим.
Са њим је сагласан и неуроетолог Пол Манџер који додаје: "Ставили смо делфине на трон без разлога, и многе наше жеље смо пројектовали на њих."
То да делфини имају свој софистицирани начин комуницирања, комплекснији мозак, самосвијесност и способност коришчења различтих алатки, потпуне су бесмислице, тврди Манџер. Он иде толико далеко да тврди како су делфини у појединим случајевима на нижем развоју од златних рибица.
"Када ставите златну рибицу у акваријум, она бар покушава да искочи и спасе се, док делфини ухваћени у мрежу ни не помишљају на ослобођење", наводи Манџер.
Међутим, због бројних других налаза који иду у прилог интелигенцији делфина, Карстин Бренсинг, морска биологичарка запослена у WDC организацији (Whale amd Dplphina Concervation), тврди да је Грегова теза "чиста глупост".
"Они из вида губе цjелокупну слику, поредећи поједине особине делфина са особинама других животиња. То бисте исто могли да урадите и са људима и да тако докажете како нисмо много интелигентни", сматра Бренсинг.
Причу о интелигенцији делфина покренуо је средином прошлог вијека неуролог Џон Лили који је тим животињама приписао посебна својства, због чега су добила статус паметних животиња. Низом експеримената он је откривао, једну по једну, задивљујуће особине делфина које су до тада биле приписиване само углавном људској врсти.
Посебан значај у причи о интелигенцији делфина заузимају и подаци о њиховом мозгу, ако се зна да величина/тежина мозга и његова активност кореспондирају са величином организма. У случају људи, мозак чини два посто тјелесне тежине. Код шимпанзе тај проценат износи 0.9, баш као и код делфина.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
