Да ли сте знали за ове невjероватне чињенице о свемиру?

Dnevnik.hr
Да ли сте знали за ове невjероватне чињенице о свемиру?

Кад погледате у ноћно небо и према звијездама, да ли се често питате колико је свемир велик или јесмо ли сами у свом том непрегледном небеском пространству?

Кад је ријеч о свемиру, заиста се можемо пуно тога запитати о његовим карактеристикама, феноменима и другим занимљивостима. Једини је проблем што на велику већину тих питања заправо немамо одговоре.

Ипак, Mashable је на једном мjесту окупио можда 8 најневjероватнијих чињеница о свемиру:

1. Неутронске звијезде ротирају око своје осе 600 пута у секунди

Наведене звијезде један су од могућих еволуцијских завршних тачака звијезда великих маса. Настају након урушавања језгра умируће звијезде у супернови и након тога ротирају око своје осе екстремно брзо због својих физичких својстава. Неутронске звијезде могу ротирати брзинама између 60 и 600 окретаја у секунди.

2. Читав свемир је у потпуности тих

Звуку треба медиј (попут зрака) да би могао да путује. Како у свемиру не постоји атмосфера, свемир ће заувијек остати језиво тих. Ипак, радио таласи без проблема могу да путују свемиром па комуникација није немогућа, једино што се баш нећемо довикивати преко свемирских пространстава.

3. У свемиру постоји немјерљив број звијезда

Ми заправо заиста не знамо колико свемир има звијезда. Тренутно само процијењујемо колико звијезда се налази у нашој галаксији, Млијечном путу. Кад тај број помножимо с најбољом процијеном броја галаксија у свемиру и употребимо математику добију се сулудо велике бројке.

Аустралијски национални универзитет је у студији дао процјену на 70 секстилијуна звијезда у свемиру. То је 70.000.000.000.000.000.000.000 звијезда, отприлике, ако коју додамо или одузмемо.

4. Отисци стопала америчких астронаута из програма Аполо на Мјесецу, тамо ће остати вјероватно наредних 100 милиона година

Мјесец нема атмосферу, па тако нема ни вјетрове да их замету, као ни воду да их еродира или испере. Другим ријечима, људска врста буквално је оставила трајан отисак на површини Мјесеца. Ипак, површина Мјесеца се мијења због микрометеорита, који стално падају на његову површину. Једино што је та промјена толико спора да се чини као вјечност, а из перспективе обичног смртника, сложићете се, 100 милиона година је попут вијечности.

5. 99 посто масе Сунчевог система чини само Сунце

Сунце има толику густоћу, да оно представља заправо 99 посто масе система којим влада у гравитационом смислу.

Сунце је звијезда Г-типа што значи да се сваке секунде у његовој унутрашњости 600 милиона тона водоника претвара у хелијум путем нуклеарне фузије. То значи и да Сунце производи око четири милиона тона материје у енергију као нуспродукт истовремено.

6. Више енергије са Сунца падне на Земљу за сат времена него што читава планета потроши током годину дана

Та чињеница добија посебан значај кад се с њом упореди податак да се глобална енергија на Земљи производи само мање од 0,1 посто из Сунчеве енергије.

Иако је технологија за коришћење сунчеве енергије скупа и непоуздана у свим временским условима и ноћу, коришћење исте се повећава за 20 посто на годишњем нивоу у посљедњих 15 година.

7. Ако се два комада истог метала дотакну у свемиру, они ће се трајно спојити и тако завијек остати спојени

Тај невјероватан ефекат се зове хладно заваривање и догађа се зато што атоми индивидуалних металних објеката немају никаквог начина да препознају да су дио два засебна комада метала. Другим ријечима, нема атмосферског медија попут ваздуха или воде.

Та спознаја има велике импликације у металним конструкцијама у условима вакума.

8. Највећи астероид икад снимљен је мамутски свемирски камен који астрономи зову Церес

Ширина Цереса је 960 километара и он је далеко највећи астероид у појасу астероида и представља трећину његове укупне масе. Његова површина еквивалент је површини Индије или Аргентине.

Води се и дебата око тога да ли је Церес превазишао категорију астероида и прешао у категорију патуљастих планета.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана