Да ли наука има границе?
Мартин Гарднер и Патиција Чрчленд вjероватно се никада нису упознали, али њихове књиге показују да постоје радикални, чак и љутити, начини размишљања у вези са науком.
Гарднер је преминуо прошлог мjесеца. Био је научни писац чије су мjесечне колумне у магазину Scientific American биле изузетно популарне. Патриција је филозоф који предаје на Универзитету у Сан Дијегу.
Њих двоје се не слажу око једне ствари – Колико тога можемо да знамо о универзуму?
Гарднер у својој постхумно објављеној аутобиографији вjерује да поједине ствари, попут тога како је настао живот, шта је природа времена, шта је свијест и да ли постоји слободна воља, толико комплексне да ће заувијек измицати људском разумјевању.
Не само да „ниједан живи научник и филозов данашњице нема ни приближно схватање" тога како ум и свијест раде, већ је врхунац охолости помислити да ће те ствари икада бити у потпуности схваћене.
Заувијек неинтелигентни
Гарднер разумије да људи имају невјероватне мозгове, да могу да стварају машине које размишљају, микроскопе и бројне друге ствари које повећавају нашу интелигенцију, али сматра да и даље постоје границе, тврде границе.
Баш као што „никада нећемо научити шимпанзу да разумије квадратни корен броја 2, сигурно морају да постоје истине које су ван нашег домашаја баш као што је наш домашај значајно испред домашаја краве".
Он признаје да су људи некада били попут шимпанзи и да су временом развили мозгове који могу да открију квадратни корјен, али га то не одушевљава.
Постоје својства универзума толико дубока и комплексна да ниједан ум, ма колико био напредан, није у стању да их у потпуности разумије.
У његовој књизи не објашњава да ли је проблем у размјерама (да су наши мозгови превише мали а универзум је превише велики) или је универзум пажљиво дизајниран тако да остане мистерија за оне који га окупирају. Без обзира на то, његова књига инсистира на томе да су поједине мистерије вечне.
Незнање је само незнање
Патриција мрзи ову идеју. „Незнање је само незнање „, тврди. Уколико нешто не знате, то не значи то никада нећете знати. Она у својој књизи пише: „Постоји нешто изузетно арогнатно у вези са размишљањем. Ако ја, са својим сјајним и авантуристичким мозогм не могу да замислим рјешење како бих описала феномен, онда тај феномен уопште не може бити објашњен. Оно што ја могу и не могу да замислим је физиолошка чињеница о мени. У питању није дубока метафизичка чињеница о природи универзума".
Фигуре од ауторитета су вјековима тврдиле да никада нећемо разумјети земљотресе, бактерије, атоме или вулкане – и да је само задирање у ове ствари прелазак на божанску територију.
Али смо ипак одлучили да то учинимо. Питали смо. Анализирали смо. И учили смо. Особе које тврде да нешто никада нећемо моћи крију се од знања, они су кукавице.
Она особе попут Гарднера назива „противницима просветљења". Она је поносна на људски мозак, његову способност да доноси разумне одлуке, нашу сналажљивост и након довољно времена, сумња, ниједно питање неће остати без одговора. Не постоје перманентне мистерије. На самом крају, знаћемо све.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
