Да ли наша цивилизација има шансу да опстане?

Међутим, ако нађемо начин да формирамо одржив систем, неки дjелови људске цивилизације могли би постати квази-бесмртни, каже један истраживач.

Изазов лежи у заједничком друштвеном фокусу и прихватању одговорнсти да човjечанство игра кључну улогу у обликовању судбине планете, умjесто да реагује на појединачне тренутне кризе и краткорочним циљевима.

"Наша цивилизација могла би постати нови ентитет на планети који ће дугорочно комфорно живjети и развијати технологије које ће нам то омогућавати", рекао је Дејвид Х. Гринспун, антрополог Конгресне библиотеке на годишњем састанку Америчке геофизичке уније.

Не слажу се сви да је дугорочна перспектива могућа или да је могуће спрijечити пропаст Земље.

Заправо, један астроном каже да су људи "програмирани" тако да живе за тренутак.

Посљедњих 4,5 милијарди година Земљу су обликовале природне катастрофе и биолошке силе попут развоја цијанобактерија које су створиле атмосферу богату кисеоником.

Међутим, у садашњој епохи људи су ти који мијењају планету.

"Земља је постала непрепознатљива у односу на вријеме када су је силе природе обликовале", каже Гринспун.

Уништавање станишта, неконтролисан раст популације, глобално загријевање и други изазови модерне цивилизације људе стављају у ризик. Проблем је у томе што људи, иако мијењају планету, не раде то свјесно нити контролисано.

Цивилизација је на раскршћу, каже Гринспун. Ако глобално загријавање и слични феномени наставе да дјелују, човјечанство ће изумријети.

Међутим, ако Хомо сапиенс превазиђе те изазове, људи који преживе могли би изградити дуговјечну цивилизацију, трајнију од било које која је постојала у прошлости.

У суштини, цивилизације би могле да трају неколико хиљада година или чак стотинама хиљада и милионима година, у зависности од тога колико су спремне да прихвате другачији систем дјеловања.

"Чак и када би мали дио људи успио да преживи, могао би да постане квази-бесмртан", каже он.

Добра вијест је то да људи тренутно покушавају да обликују планету будућности.

На примјер, државе свијесно предузимају акције за смањење рупе на озонском омотачу и смање емисије угљен диоксида, а траже и начине за спријечавање удара астероида.

У будућности ће друштва можда научити да спријече будућа ледена доба или чак продуже животни вијек Земље када се Сунце претвори у црвеног џина.

Како бисмо имали наду у преживљавање, потребно је опрезно да користимо технологије. Човјечанство треба да промјени краткорочне погледе на наш утицај на Земљу у вишегенерацијску перспективу и свјесно прихвати кључну улогу у судбини планете.

За неке људе то може представљати превелику промјену, укључујући и научнике који су навикли да људе гледају као на "прашину" у бесконачности свемира и екологе који осуђују човјечанство за уништавање Земље.

Гринспун сматра да су таква гледишта контрапродуктивна.

"Ми морамо бити центар те приче", каже Гринспун.

Он је навео метафору о људима који се буде у аутобусу који јури аутопутем. "Морамо да научимо како да управљамо њиме како бисмо спријечили катастрофу", рекао је он.

Цивилизација је на раскрсници, слаже се и Сет Шостак, астроном СЕТИ института у Калифорнији.

"На посљетку, или треба да стабилизујете популацију и нађете начин да рециклирате све што употребљавате, или морате да нађете сасвим нови начин да преживите, попут одласка на другу планету или барем користите њихова рудна богатства".

Међутим, Шостак сумња да ли је разумно очекивати да ће човјечанство наћи дугорочне циљеве.

"Људи су програмирани да брину о тренутним проблемима", каже он за LiveScience.

Није увијек ни могуће имати дугорочну перспективу.

На примјер, када је Лондон био прекривен густим токсичним смогом због гријања домаћинстава на угаљ седамдесетих година 19. вијека, нико није могао да нађе рјешење.

Онда су људи почели да користе друге изворе топлоте и проблем се сам рјешио.

"Често не видите шта се налази баш иза угла", каже Шостак.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.