Да ли је вјештачка интелигенција заиста претња човјечанству?
Прије неколико дана, Стивен Хокинг дао је интервју за BBC у ком је рекао да ће потпуни развој вјештачке интелигенције означити крај човјечанства. Међутим, колико су његове стрепње оправдане?
Бен Медлок, један од оснивача британске фирме Swiftkey, која је унапредила Хокингов систем за комуникацију, сматра да је наша одговорност да имамо у виду и лоше и добре посљедице развоја вјештачке интелигенције.
Ипак, он је скептичан у погледутога колико смо близу потпуном развоју такве технологије.
"Оснивачи те гране, међу којима је и Алан Тјуринг, били су претјерано оптимистични у погледу тога шта могу да постигну са вјештачком интелигенцијом", каже он.
Медлок истиче да је постигнут дјелимичан успјех у погледу сложених задатака, попут употребе машина у превођењу са страних језика, али вјерује да је репликовање процеса људског мозга далеко од нас.
"Потцјењујемо природу и наше окружење и сложеност човјековог ума", објашњава он. "Сваку спекулацију о извјесности потпуно развијене вјештачке интелигенције треба узети с резервом".
Иако Медлок није једини који вјерује да се прерано бринемо за посљедице таквог напретка технологије, многи увиђају етичке проблеме који окружују технологију у фази у којој је данас.
Google, који је купио британску AI фирму DeepMind раније ове године, отишао је предалеко испитујући ову тему.
Оснивач DeepMindа Демис Хасабис рекао је раније да је потписао продају само зато што је Google гарантовао да технологија никад неће бити употребљена у војне сврхе.
То наравно зависи од дугорочног гледишта Googleовог комитета за етику и не постоје гаранције да се власници Googleа за 50 година предомислити.
Цијело питање је разрађено и у извјештају две академије на Оксфорду под називом "Робо-ратови: Регулисање роботског наоружања" који указује на потребу за законима који ће тачно дефинисати такво оружје у ратовима 21. вијека.
"Нарочито сам забринут за ситуације у којима се човјек искључује из чина убијања и рата", каже др Алекс Леверингхаус, вођа студије.
Он истиче да вјештачка интелигенција већ почиње да се уплиће у наоружање.
"Софистицирани системи могу да уђу у подручје и потраже мете, а да нико не мора да притисне ни дугме", објашњава он.
Међутим, Леверингхаус који је према сопственом признању више филозоф него ИТ стручњак, опрезан је у погледу тога има ли ичег новог у таквим дилемама.
Он истиче да су слична етичка питања већ била постављана у свакој фази развоја ратног наоружања, још од доласка артиљерије која је омогућила убијање непријатељских војника, до аутоматизације ратних летјелица бомбардера.
Леверингхаус ипак сматра да је опажање Стивена Хокинга на мјесту.
"Потребна нам је друштвена дебата о вјештачкој интелигенцији. То је важна тема", каже он.
Потреба за таквом дебатом све је хитнија, због наглог технолошког развоја. Прошле недјеље британска влада најавила је три пројекта аутомобила без возача, а Медлок сматра да се у аутономним возилима крију бројни етички проблеми.
"Имамо традиционалан законски систем који се бави случајевима у којима су људи ти који управљају возилом", објашњава он.
"Ако имамо ауто без возача, можете ли замислити сценарио у ком рачунар у некој опасној ситуацији у саобраћају, треба да одлучи да ли ће да заштити путнике аутомобила, или оне који се налазе око њега".
Таква врста дилема јављаће се у разним облицима у зависности од тога до којих ће све пора друштва допријети паметне машине.
Хокингова теорија о томе да ће нас вјештачна интелигенција учинити излишним, можда јесте далека, али нам се већ сада поставља питање колико слободе треба да дамо паметним уређајима који нас окружују.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
