Да ли бисте жељели да живите 1.000 година?

Daily Mail
Да ли бисте жељели да живите 1.000 година?

Обри де Греј можда не изгледа као човјек који има 51 годину. Склоност ка пиву и прженој храни уз аверзију према вежбању могли би вас заварати да овај човјек уопште не размишља о томе како ће провести старост.

Међутим, за Греја, харизматичног биомедицинског теоретичара, не постоји ни један разлог да уз праву терапију људски вијек може да се продужи и до 5.000 година.

Његове идеје стекле су толико присталица, да већ има и подршку из Силицијумске долине у којој живи више средовјечним милијардера, него било гдје друго на планети.

Шеф ПаyПала Питер Тил донирао је 3,5 милиона долара Грејовом институту SENS који проучава старење.

Иако се већина научника руга његовим покушајима да човjека учини вишеструко дуговечнијим, Греј не хаје, јер га подржавају чак и Сергеј Брин и Лери Пејџ из Googleа.

Иначе, овај човјек одрастао је у Челзију у Великој Британији, а његова мајка умјетница оставила му је 11 милиона фунти у насљедство. Чак девет милиона инвестирао је у своју компанију, а остало потрошио на “лијепу кућу”.

Никад није упознао оца и постао је фасциниран старењем још док је студирао.

“Старење је болест која може и треба да буде излечена”, рекао је он. “Многи су ми се смијали, али коначно све више људи увиђа да сам у праву. Свако ко је икад желио да промени свијет био је нападан”, каже он.

Де Грејове радикалне тезе се могу боље разумијети, ако људско тијело упоредимо са неким старим аутомобилом – “замјените му дијелове, очистите га и учинићете да ради ‘глатко’ много послије истека рока трајања”.

Он тврди да пропадање ћелија изазива старење, болести и на послијетку смрт и да је могуће развити технологије које ће омогућити поправку и замјену оштећених дјелова тијела на ћелијском нивоу, што би могло довести до бесмртности.

Људи ће и даље умирати у несрећама или услијед убиства, “али нема разлога да очекивано трајање живота не буде 500, 1.000 или чак 5.000 година”, сматра де Греј.

Он вјерује да је прва особа која ће живјети 1.000 година већ рођена.

Ипак, Нир Барслај, директор Института за истраживање старења на Медицинском колеџу “Алберт Ајнштајн” сматра да је према ономе што данас знамо о биологији, 100 до 120 година максимално очекивано трајање живота људи.

Остали критичари кажу да би у случају продужетка човјековог вијека дошло до још веће насељености планете, али де Греј сматра да ће у том случају друштва бити прилагодљивија и да ће људи имати мање дјеце.

Али, која је цијена одржавања тако великог броја људи у животу?

“Они ће и даље доприносити човјечанству јер ће бити здравији и продуктивнији. Кад људи размишљају о дуговјечности, заборављају на то да оно може да укључује и здравље и мисле да је идеја бесмислена. Међутим, ја радим на томе да спречим болести код старијих људи, а посљедица тога је дуговјечност”, каже де Греј.

Иначе, овај ексцентрични човјек одбија да носи мобилни телефон и никад није научио да вози.

Интервјуе даје само како би “проширио вијест” о томе шта је постигао, а написао је и неколико књига.

Живи са супругом Аделаиде, биолошкињом 19 година старијом од њега и отворено признаје да има и двије “млађе дјевојке” – једну од 45 и једну од 24 године.

Зар због три жене неће брже остарити?

Он се смије: “Оне ми попуњавају дан”.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана