Чувени "Хабл" и даље подстиче важна научна истраживања

rts
Foto: pixabay

Од најдавнијих времена људи су гледали у небо и покушавали да објасне појаве на њему. Астрономи су од давнина жељели да виде даље и више. Најприје су конструисани телескопи на Земљи. Напретком науке, године 1990. лансиран је свемирски телескоп "Хабл", који и даље кружи око Земље и биљежи слике удаљених космичких феномена.

Чувени телескоп је добио име по америчком астроному Едвину Хаблу, који је дао велики допринос теорији Великог праска. Прве идеје о слању телескопа у орбиту потичу из 1923. године - њемачки астроном Херман Оберт је сматрао да би то било врло важно и корисно научно достигнуће. Но машта једног човјека морала је да дочека напредак технологије, јер научници често виде даље од времена у коме стварају и раде.

Градња свемирског телескопа "Хабл" је започета 1977, а завршена 1985. године. Телескоп није великих димензија - дуг је 13,2 метра, тежак око 11.000 килограма, а његова цијена је 1.500.000.000 долара. Напаја се преко соларних панела. Лансиран је 1990. године, од када се периодично сервисира. И даље је врло функционалан - сваке недјеље на Земљу пошаље око 120 гигабајта информација.

Захваљујући подацима и снимцима телескопа "Хабл", астрономи су успјели да открију тамну енергију и да разумију како се формирају галаксије. Помоћу информација које је омогућио "Хабл", процијењена је и старост универзума - на 13 до 14 милијарди година. Настало је на хиљаду научних радова из астрономије, а посебно је значајно што су ти подаци доступни свим свјетским опсерваторијама и астрономима, и на тај начин практично цијела астрономска заједница може користити податке и унапређивати науку.

"Хабл" пређе цијелу Земљину орбиту за 97 минута, брзином од осам километара по секунди; током кретања прикупља информације преко сочива која се у њему налазе. Она могу да сакупе више свјетлости од људског ока. Што је сочиво веће - више свјетлости прикупља и боље се виде удаљени предмети. Сочиво на "Хаблу" је пречника 2,4 метра, док су сочива на телескопима на Земљи око десет метара. Но предност телескопа "Хабл" је у томе што је у орбити, па самим тим - подаци које прикупља су јаснији и прецизнији. Научници се надају да ће, када истекне његов животни вијек у свемиру, успјети да га врате на Земљу како би био изложен у неком музеју. Уколико то не буде могуће, његов крај ће бити у неком океану далеко од свих нас.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана