Човјек који је створио Доли: Клонирајмо мамута
ДНК из одлично очуваних остатака сибирског мамута могао би да омогући клонирање ове животиње из давних времена. Прва препрека на том путу је како извући "живу" ћелију из тијела која су била миленијумима испод леда и чини се да је рјешење све ближе.
Један од пионира клонирања, научник из Единбурга који је "створио"овцу Доли 1996. године, сер Иан Вилмут, и раније је тврдио да би ћелије извучене из остатака мамута могле да омогуће да се "из мртвих врати" дивовска животиња. Али, имао је резерве. Данас, процедура која јако личи на ону из филма "Парк из доба јуре", "само што није" тестирана, али "она неће бити ни приближно иста као она у случају Доли, с обзиром колико је наука напредовала у међувремену," рекао је Вилмут за научни портал "Разговор" (The Conversation), а преноси "Гардијан".
"Био сам скептичан према цијелој идеји, али знао сам да ако пређемо прву препреку и извучемо живу ћелију из мамута, да ћемо једног дана моћи да урадимо нешто корисно и интересантно," рекао је Вилмут.
"Мислим да то може да се уради, али морамо да омогућимо врхунску његу за животињу. Ако постоје реалне шансе да се оне "роде" здраве – треба да урадимо то. Можемо толико тога да научимо о њима."
Мамути су владали Земљом прије десетина хиљада година током касне плеистоценске ере. Њихов број је почео да се смањује у Сјеверној Америци и Евро-Азији прије 10.000 година, а неки од њих су преживјели и слиједећих 6.000 година. Разлог за истребљење вјероватно је био у лову и климатским промјенама.
Приче о клонирању мамута су честе посљедњих година, а разлог за то су бројни откривени очувани смрзнути остаци у Сибиру – за шта је заслужно отапање леда, али и схватање појединаца да у "мамутима леже паре".
Вилмут не сумња у намјере научника да клонирају сибирског мамута, чак и помоћу "Доли технике", али сматра да је идеја и даље јако оптимистична и да су бројни технички изазови и даље нерјешиви. Вилмут је објаснио да је потребно пронаћи "здраве" ћелије мамута и то велики број, као и стотине или хиљаде ћелија неке блиске и сродне врсте, као што је азијски слон, које су неопходне за клонирање. Највећи проблем је да ћелије мамута морају да садрже и ДНК у оригиналном саставу, што није лако због дегенеративних промјена које су увијек присутне током топљења сњега и леда.
"Док ми дођемо до кости која се пресијава на сунцу – то је већ касно! Морамо да узорак извадимо из дубоког леда, то је једини начин," рекао је Вилмут.
Други велики проблем је наћи женку релативно блиске и сродне врсте, која би "обезбједила" јајне ћелије и изнијела трудноћу са клонираним ембрионом. Најближа животњска врста мамутима су слонови, али и њих нема довољно у природи да би такав експеримент могао да се изведе.
"Пошто постоји опасност да са планете нестану и слонови, није реално да сакупимо 500 јаја од женки слонова," рекао је професор Вилмут.
Постоји алтернатива – ако постоји начин да се из остатака мамута извуку "здраве" ДНК ћелије – оне би могле да буду репрограмиране у стем ћелије захваљући модерним процедурама. Оне би онда могле да се претворе у друге врсте ћелија, укључујући и сперматозоиде и јајне ћелије. Мишеви и су већ рођени из сперме и јаја створених из стем ћелија.
"Ако су те ћелије од женке мамута, оне би могле да пруже алтернативни извор јаја која би могли да користимо у истраживању, али такође и клонирању мамута. Од мушких мамута би узели сперматозоиде и они би могли да оплоде јајне ћелије и да тако створе ембрион мамута."
Сер Иан Вилмут, који је по многима прошле године заслужио Нобелову награду за физиологију (или медицину) са Џоном Гурдоном и Шињом Јаманаком прошле године, каже да ће бити потребно бар још 50 година прије него што техничке могућноси буду на том нивоу да резурекција мамута може да се изведе.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
