Човјечанство није космичка случајност
Једна од основних премиса погледа на свијет обликованог материјализмом и неодарвинизмом је да су људи и планета Земља само производ срећних околности, а не некакав "дар" природе. Штавише, многи сматрају да су се те "околности" поновиле још негдје у свемиру и обликовале неко друго "ништа-посебно" друштво.
Међутим, Хауард А. Смит, астрофизичар Смитсонијан-Харвард центра за астрофизику мисли другачије.
У својој колумни за Вапингтон Пост, Смит поручује да "објективан поглед на два најважнија открића у астрономији: космологију Великог праска и планете које круже око других звијезда" сугеришу да су они који човјечанство своде на безначајан догађај у свемиру, погрјешили.
Он истиче такозвано антропично начело које налаже да је "свемир далеко од збира насумичних случајности и да је фино подешен до савршенства да његује живот". Штавише, "живот" на који се овдје мисли, не тиче се само алги и понеког кичмењака.
Цитирајући филозофа Томаса Најџела и астрофизичара Џона Вилера који је сковао термин "црна рупа", Смит отвара могућност да су "интелигентна бића на неки начин сигурно директна сврха тако фино подешеног космоса".
Тако долазимо и до очигледног питања: колико интелигентних облика живота има ван Земље? Одговор, сматра Смит, је да је живот вјероватно ријеђи него што се раније мислило.
"Живот је можда уобичајена ствар у далеком свемиру, а можда и није и ми то не можемо да знамо. Вјероватно смо ријетка појава и делује да ћемо бити усамљени у космосу еонима", каже он.
То је због такозваног "мизантропског принципа" или "хипотезе о ријеткој Земљи". Вјеровали или не, омогућавање живота у наизглед суровом космосу био је најлакши дио процеса. Потребно је много више од течне воде и пријатне климе, да би настали чак и најједноставнији облици живота.
Смит цитира рад нобеловаца Жака Моноа и Стивена Џеја Голда који су "истицали изванредност околности које су довеле до појаве интелигентних бића на Земљи".
Астрономске, биолошке и еволутивне шансе да настане живот који ће еволуирати у интелигентно биће су бесконачно мале. Ако уз то узмемо у обзир и величину космоса (поређења ради, само Млијечни пут има пречник од 100.000 свјетлосних година), како Смит каже, вјероватно се не можемо надати да ћемо у њему наћи некога за разговор.
Дакле, ми смо далеко од "обичних" створења, од хемијске случајности на једној планети. Смит закључује да су "човјечанство и наш дом Земља ријетка и драгоцена космолошка појава" и поручује свима да се "понашају у складу с тим".
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.