CERN: Открили смо “Божју честицу” VIDEO
Цирих - Научници Европске организације за нуклеарну физику (CERN) саопштили су данас да су открили нову субатомску честицу која би могла бити Хигсов бозон, преноси Танјуг.
Хигсов бозон због карактеристика називају и “Божјом честицом” због улоге у стварању универзума.
- Уочили смо нову честицу, која одговара Хобсовом бозону - изјавио је генерални директор CERN-a Ролф Хојер и додао да ово откриће представља историјски камен темељац за даља глобална истраживања.
Двије научне екипе CERN-a, окупљене око Великог хадронског сударача (LHC), радиле су, независно, на одвојеним пројектима ATLAS и CNS, и дошле до истих резултата, које су представиле на семинару у сједишту CERN-a код Женеве - обе су уочиле нову честицу у оквиру масеног спектра 125-126 гигаелектронволта (GeV).
- Открили смо нови бозон - изјавио је портпарол CMS-a Џо Инкандела.
Уколико се испостави да је Хигсов бозон заиста пронађен, то би било највеће научно откриће у посљедњих 60 година, које би имало далекосежне посљедице у физици.
- Ово је прелиминарни резултат, али вјерујемо да има веома чврсте основе - рекао је Инкандела и додао да су обрађени подаци који се односе на масу честице на 125.3 гигаелектронволта (GeV) и да измјерени сигнал достиже ниво повјерења од пет сигма, односно 99,999 одсто вјероватноће.
Хигсов бозон је хипотетична елементарна честица којом се, према стандардном моделу физике, објашњава маса других честица и одговара на питање зашто неке од њих имају масу, а фотони свјетлости не.
Постојање ове честице отвара пут ка бољем разумијевању принципа “великог праска” и настанка универзума, па чак и живота.
Теорију о постојању овог бозона поставио је још 1964. шкотски физичар Петер Вер Хигс са Универзитета у Единбургу, али она до данас није била експериментално доказана.
- Дефинитивно је ријеч о новој честици. Знамо да она мора бити бозон, и то најтежи бозон који је икада откривен - казао је Инкандела.
Представник за штампу екипе ATLAS Фабијола Ђаноти изјавила је да је анализа мјерних података указала на постојање нове честице, на нивоу повјерења пет сигма.
Ђанотијева је додала да за ова открића треба захвалити труду више хиљада људи и изузетним перформансама суперакцелератора LHC, вриједног десет милијарди долара.
И Инкандела и Ђанотијева су нагласили да су данас представљени резултати прелиминарни и да је потребно обавити још доста анализа, док би резултати званично требало да буду објављени крајем јула.
- Ово је тек почетак. Чека нас још много тога - закључила је Дјанотијева.
Окупљени на семинару поздравили су бурним аплаузом представљање резултата експеримената.
Институт за физику из Београда учествује у раду ATLAS-a од 2003. године док српска истраживачка група - Институт Винча и Физички факултет активно раде на експерименту CNS од 1977. године.
Југославија, која је један од оснивача CERN-a напустила је ову организацију 1991. године, а Србија постала је придружени члан ове организације почетком године, када су споразум потписали тадашњи предсједник Србије Борис Тадић и директор CERN-a Ролф Дитер Хојер.
Семинар у CERN-u представља увод у најзначајнију годишњу конференцију у области физике честица, ICHEP 2012. у Мелбурну.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
