Британија: Научници упозорили на опасност да Антарктик престане да хлади планету

Након што се чинило да се огромни ледени бријегови величине до једне четвртине Велса одвајају све чешће, Министарство иностраних послова наручило је да научници то испитају, а извјештај стручњака потврдио је да се екстремни догађаји на Антарктику дешавају чешће и да су интензивнији, објавио је "Скај њуз". 

Глациолог са Универзитета у Ексетеру Мартин Зигерт рекао је да су научници изузетно забринути због све већег интензитета и учесталости екстремних догађаја на Антарктику који ће имати утицај и на друге области. 

Он је рекао да треба да будемо „дубоко забринути за животну средину Антарктика у годинама које су под сталним сагоријевањем фосилних горива".

Научници су посебно забринути због три екстрема. 

Најекстремнији топлотни талас икада забиљежен на глобалном нивоу погодио је источни Антарктик у марту 2022. године, а површинске температуре су порасле за 38,5 степени Целзијусових више него што би требало да буду.

Умјесто очекиваних око минус 50 степени Целзијусових, достигле су минус 10 степени.

Да се то догодило љети, почела би да се топи површина ледених покривача, за шта научници кажу да то никада раније нису видјели.

Нови рекорди постављени су три пута за само седам година.

Када лед, који плута на површини океана, почне да се топи, он престаје да рефлектује топлоту и свјетлост од сунца и открива више тамне морске површине која апсорбује топлоту.

Морски ледени покривач на почетку 2023. године, током љета на Антарктику, веć је био рекордно низак, али је тада пао далеко од онога што су научници икада очекивали.

Научници су такође упозорили на драматично урушавање ледених полица Ларсен А и Б на Антарктичком полуострву и леденог гребена Цонгер на источном Антарктику што може повеćати атмосферску температуру и температуру леда.

Ледена полица је велика плутајућа платформа од леда која се формира на мјесту где глечер или ледена плоча истиче на обалу и на океанску површину.

"Видјели смо драматичне промјене у обиму ледених полица око Антарктика током година", рекла је ванредни професор Универзитета у Лидсу Ана Хог.

Према њеним ријечима, отапање утиче на становништво које живи око обала широм света путем ерозије приобалних дијелова.

Отапање леда на Гренланду и Антарктику подигло је глобални ниво мора за 1,8 центиметара од 1990-их.

Ако се настави овај темпо, очекује се да ће отапање ледника подићи ниво мора за додатних 17 центиметара и изложити додатних 16 милиона људи годишњим обалним поплавама до краја вијека.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.