Бизаран експеримент: Владимир Демихов, научник који је створио двоглавог пса FOTO/VIDEO

И прије него што је створио двоглавог пса, Демихов је био пионир у трансплантологији - чак је и сковао тај термин. Након бројних трансплантација виталних органа између паса (његових омиљених експерименталних субјеката), он је, упркос контроверзама, желио да оде и корак даље и проба да накалеми главу једног пса на тијело другог.

Почевши од 1954. године, Демихов и његови сарадници су покушали ову операцију 23 пута, сваки пут са другачијим резултатом. Иако 24. није био и најуспјешнији покушај, био је најпропраћенији због чланка и фотографија који су се те 1959. године појавили у часопису ЛАЈФ.

За ову операцију, Демихов је одабрао два пса, једног великог њемачког овчара луталицу којег је Демихов назвао Бродјага (што на руском значи "скитница") и мањег пса по имену Шавка. Бродјага би био пас домаћин, а од Шавке су узети глава и врат.

Шавки је доњи дио тијела ампутиран испод предњих ногу. На Бродјагином врату направљен је рез и ту су љекари пришили горњи дио Шавкиног тијела. Остало је углавном била васкуларна реконструкција и причвршћивање пршљенова паса са пластичним жицама.

Захваљујући богатом искуству тима, операција је трајала само три и по сата. Након што је двоглави пас реанимиран, обе главе су могле да чују, виде, миришу и гутају. Након операције Шавка је пила самостално, јер није била повезана са Бродјагиним стомаком. Све што би Шавка попила текло је кроз спољну цијев на под.

Овај двоглави пас поживио је само четири дана. Да вена у предјелу врата није случајно оштећена, можда би живио чак и дуже.

Чак иако бисмо оставили по страни смрт паса, остају незгодне моралне импликације Демиховљевог експеримента. Ова трансплантација главе, за разлику од неких других његових достигнућа у области трансплантологије, није имала примјену у стварном животу, а било је реалних посљедица по псе.

Међутим, колико год ово све звучало нечувено, трансплантација главе није била ни толико радикална током 1950-их. Још 1908. године, француски хирург др Алексис Карел и његов партнер, амерички физиолог др Чарлс Гатри, покушали су исти експеримент. Њихови експеримету у почетку би обећавали, међутим, након буђења, пси су врло брзо губили виталне функције и бивали би еутаназирани у року од неколико сати.

До данас неки неурохирурзи вјерују да ће трансплантације главе бити реалност у врло блиској будућности. Ипак, већина других чланова медицинске заједнице вјерује да је трансплантација ове врсте и даље научна фантастика.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.