Биовјештачки органи спасиће милионе живота
Москва, Кјото - Руски научник Константин Агладзе помогао је јапанским биолозима у стварању биовјештачких органа - први пут то је учињено од матичних ћелија ткива живог људског срца, преносе агенције.
Ново достигнуће медицине помоћи ће у спашавању милиона живота.
То је пробој не само за трансплантологе, већ и за фармацију: биовјештачки органи ће помоћи да се испробају лијекови.
Срчани мишић формира се према етапама.
Прво се ћелије сакупљају у пулсирајуће разједињене капи, које затим саме без спољног дјеловања налазе једна другу и уједињују се у ткиво.
Научници Универзитета Кјото бавили су се пет година стварањем живих људских органа.
Четири године пројекат координише руски професор Константин Агладзе, шеф лабораторије наноконструкције комплекса бјеланчевина научног центра “Нанофизика” Московског физичко-техничког института.
Као извор генетског материјала руско-јапанска научна група узела је индуковане матичне ћелије.
Од њих се састоји ембрион у почетној фази развоја.
Управо оне су претходнице органа људског тијела.
Научницима под руководством професора Агладзеа пошло је за руком да пронађе хемијску супстанцу која покреће механзам трансформације.
Од сваке стотине индукованих протоћелија - 80 постају ћелије срца.
Оптимална температура чувања ћелија је 37 степени.
Да бисмо се увјерили да је ткиво срца живо, треба га ставити под електронски микроскоп.
Приликом увећања од неколико милиона пута види се да ткиво врши контракције.
Према ријечима Константина Агладзеа, конструисано срчано ткиво биће кориштено у двије сврхе.
Као прво, на њему ће бити тестирани лијекови. Као друго, угојене ћелије моћи ће да се имплантирају у болесно срце.
Што се тиче вјештачког стварања живог ткива за трансплантацију, према мишљењу научника, за то ће бити потребно три до четири године.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
