Бактерије ће снабдијевати астронауте кисеоником
Астронаути на Марсу имаће кисеоник, воду, храну и други потрошни материјал тако што ће све то набављати на самој Црвеној планети, и то путем бактерија, наведено је у научној студији објављеној у часопису "Фронтијерс ин микробајолоџи".
У тексту је наведено да се анабаена (цијанобактерија) може узгајати путем локалних гасова, воде и других храњивих материја и све то под ниским притиском.
То знатно олакшава развој биолошких система потребних за одржавање живота на Марсу.
Цијанобактерије могу користити гасове доступне у атмосфери Марса, при ниском укупном притиску, као извор угљеника и азота, пише Срна.
У тим условима цијанобактерије задржавају способност раста у води која садржи само прашину попут оне на Марсу и која се и даље може користити за исхрану других микроорганизама.
То би могло помоћи да дугорочне мисије на Марс постану одрживе, истиче главни аутор студије Кипријен Версе, астробиолог који води Лабораторију за примијењену свемирску микробиологију на Универзитету у Бремену.
Цијанобактерије су дуго биле "циљане" као кандидати за биолошку подршку животу у свемирским мисијама будући да све врсте ових бактерија производе кисеоник фотосинтезом, док неке могу фиксирати атмосферски азот у храњиве материје.
Озбиљан проблем је што не могу опстати у атмосфери Марса, гдје је укупни притисак мањи од један одсто Земљиног, односно пренизак за присутност текуће воде, док је парцијални притисак азота пренизак за метаболизам цијанобактерија.
Како би пронашли прикладне атмосферске услове, научници су развили биореактор под називом "Атмос" у којем се цијанобактерије могу узгајати у вјештачкој атмосфери при ниском притиску.
Осим азота и угљен-диоксида, те гасова из атмосфере Марса и воде, која се може добити из леда, храњиве материје би требале да долазе и из реголита, прашине која прекрива планете и мјесеце сличне Земљи.
Показало се да је марсовски реголит богат храњивим материјама као што су фосфор, сумпор и калцијум.
"Атмос" има девет једнолитарских посуда од стакла и челика, од којих је свака стерилна, гријана, контролисана притиском и дигитално надзирана, док се културе у њима непрестано мијешају.
Аутори су изабрали сој цијанобактерија које фиксирају азот под називом "Анабаена сп. ПЦЦ 7938", јер су прелиминарни тестови показали да би био посебно добар у кориштењу марсовских ресурса и помагању у расту других организама.
Показало се да су блиско сродне врсте јестиве, прикладне за генетски инжењеринг и способне да формирају специјализиране "успаване ћелије" како би преживјеле тешке услове.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
