Археолози: Римска опсада Масаде трајала много краће
Најновија археолошка истраживања показују да је римска опсада јеврејских побуњеника у Масади вјероватно трајала много краће него што се раније мислило.
Крај периода јеврејске побуне 73. године прије нове ере традиционално се приказује као херојско посљедње упориште против моћног Рима када су отпор пружили малобројни јеврејски браниоци који су се на крају радије убили него да их савладају снаге императора Веспазијана, пренио је Гардијан.
Тврђаву Масада, смјештену на високом платоу у пустињи који гледа на Мртво море, заузели су Сикари, ектремна фракција јеврејских побуњеника.
Тврђава је сада једна од најпознатијих туристичких атракција у Израелу.
Опсаду је најбоље описао историчар Јозефус Флавијус, јеврејски командант у римско - јеврејском рату, а догађаје о којима говори историчари су дуго доводили у питање, укључујући наводе о масовном самоубиству 1.000 јеврејских бранилаца.
Најновије истраживање указује на сасвим другачију верзију догађаја, будући да истраживачи сугеришу да је стратегија нападача Римљана, укључујући изградњу огромног зида око Масаде, била прави тријумф римске ефикасности, преноси Тањуг.
Истраживачи су закључили да је тај зид могло да изгради 6.000 до 8.000 римских војника за мање од двије недјеље, што им је оставило времена да се фокусирају на градњу рампе преко које су на крају ушли у тврђаву.
Како се наводи поставља се питање зашто су Римљани уложили такав напор, годинама послије завршетка римско-јеврејског рата, и послали у пустињу толики број војника.
Како указују научници, разлог опсаде био је не толико демонстрација моћи, већ нешто прозаичније - побуњеници су наиме пријетили обуставом испорука вриједних производа као што су парфеми и балсами из оближњег Еин Гедија.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
