Америчко-кинески „рат“ за микрочипове

Али, то контролише Вашингтон – који санкцијама покушава да спријечи да их се Кина докопа. У свему томе важну улогу игра и Тајван
Сједињене Државе већ мјесецима покушавају да санкцијама спријече Кину у увозу и производњи најсавременијих микрочипова. Они су, рецимо, потребни за развој вјештачке интелигенције, у свемирским путовањима и за савремену војну индустрију. Санкцијама су се придружиле и Холандија и Јапан.

Кина, наиме, још увијек не може сама да производи високотехнолошке микрочипове и зато је зависна од увоза чипова и машина за њихову производњу из иностранства.

Али, колико санкције заиста утичу на Кину? И какву улогу у свему томе има Тајван?

Цијене чипова експлодирале
На одређеним путевима у јужнокинеској технолошкој метрополи Шенжену већ годину дана возе аутономни аутомобили. Они се у потпуности без возача крећу путем, а уз њих је само један пратилац који може д интервенише у случају опасности. Град од дванаест милиона становника, којег неки називају и "кинеска Силицијумска долина", сједиште је неких од највећих кинеских високотехнолошких компанија као што су Хуавеј, Тенцент и ЗТЕ.

Прозори небодера у ултрамодерној четврти Наншан јарко су освијетљени до највиших спратова, чак и касно ноћу. Људи запослени у око 4.000 високотехнолошких старт-апова не спавају. Ту се развијају нови производи, истражује се, експериментише.

Једна од тих фирми је "Елефант роботикс" (Елепхант Роботицс), основана прије седам година. Тај старт-ап експериментише с вјештачком интелигенцијом, а понекад за то користи и чипове из иностранства.

Роботска рука величине дјечије руке разврстава шарене дрвене коцке у различите кутије. Робот на наредбу може да разликује црвену дрвену коцку од зелене. О америчким санкцијама, Ћиу Лиша, која је одговорна за страно тржиште тог старт-апа, каже: "Међународне санкције до сада су имале одређени утицај на нас – нарочито када су почеле санкције на микрочипове, њихова цијена је експлодирала, тако да је финансијски притисак на нас у то вријеме био веома велики."

Страх од најмодернијих чипова у кинеском оружју
Од октобра прошле године, америчка влада увела је нова извозна ограничења. Намјера је да се спријечи Кина да увози и производи најновије микрочипове високе технологије. Санкцијама се придружила и Холандија која је власник АСМЛ, фирме која производи машине за производњу чипова. Недавно им се придружио и Јапан.

"Мислим да је главни циљ да се обезбиједи да Кина не може да користи велику количину тих специјалних чипова за вјештачку интелигенцију, а посебно за вјештачку интелигенцију у војсци", објашњава Антонија Хмаиди. Она ради у берлинском истраживачком институту "Мерикс Кина" (Мерицс Цхина) и бави анализом развоја индустрије чипова и вјештачке интелигенције у Кини.

Хамаиди каже да Кина још не може сама да произведе чипове високих перформанси који су мањи од седам нанометара. Међународни стручњаци сматрају да је један од највећих изазова за Кину замјена машина за производњу чипова – они долазе из иностранства, а без њих производња најсавременијих чипова није могућа.

Колико је Запад заиста у предности?
Ипак, према Хмаиди, Кина није сасвим беспомоћна. "Готово све што може да се уради с новим чиповима, може и са онима старијих генерација."То додуше захтијева више електричне енергије, више ресурса и више новца, али Хмаиди је ипак увјерена да ће кинеска индустрија пронаћи начине да изађе на крај са санкцијама.

Осим тога, како додаје, не могу се контролисати сви чипови на свијету. "Ако говоримо о 1.000 или 10.000 чипова, онда ће кинеска фирма која је међународно позиционирана увијек нешто добити од тога", каже берлинска експерткиња. У најгорем случају, транспорт се одвија преко три земље.

Кинески стручњаци попут Синга Јућинга, који тренутно ради истраживања на јапанском институту ГРИПС у Токију, претпостављају да неће проћи много времена док Кина не буде у стању да сама производи чипове високих перформанси. "Санкције ће присилити кинеске компаније да раде сопствена истраживања, што изискује више времена и новца", каже тај професор економије.

Но, други познаваоци прилика су по том питању скептични. Они наглашавају да се и конкуренција стално развија, па није сигурно да ли ће Кина икада моћи да достигне тај развој.

Ником није у интересу рат
Деведесет одсто најнапреднијих микрочипова производи се у Тајвану. Кина ту земљу види као своју територију и непрестано пријети војном интервенцијом.

Но, Антонија Хмаиди сматра да би управо чипови високих перформанси могли у одређеној мери да заштите Тајван од војног сукоба. Блокада ланаца снабдијевања око Тајванског мореуза економски би утицала на све, укључујући и САД, које пружају војну подршку Тајвану.

Осим тога, сматра Хмаиди, ни Кина ни Сједињене Државе нису спремне за војни сукоб: "И даље су обје стране веома заинтересоване да сада не улазе у војни сукоб." И САД и Кина, наиме, вјерују да још морају знатно да побољшају своју војну опрему како би биле сигурне да могу да добију неки евентуални рат, каже њемачка експерткиња.

Међутим, инцидент почетком јуна показује колико је ситуација напета. Један кинески ратни брод присилио је у Тајванском мореузу један амерички разарач да промијени смјер пловидбе. Посматрачи упозоравају да такви инциденти постају све чешћи, и да би то могло да доведе и до неке ненамјерне ескалације.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.