8 највећих мистерија наше планете

1. Зашто смо сви "мокри"?

Научници сматрају како је Земља била сува стијена након свог настанка прије 4.5 милијарди година. Поставља се онда питање одакле је дошла животно важна вода - Х2О? Можда из међузвезданог система, прије 4 милијарде година...

Могло ју је створити разбијање залеђених астероида у земљину површину. Тако су током времена могле да настану резерве воде. Још увијек није разјашњено настајање воде на Земљи. Тачније, умотано је у мистериозно рухо управо јер је из тог раздобља преостало веома мало стијена за проучавање и добијање доказа.

2. Шта је тамо доле у језгру?

Легендарно земљино језгро ни данас није потпуно истражено. Дуги низ година било је фасцинација и инспирација писаца и научника па су по њему снимани филмови и писане приче. '40-их година прошлог вијека научници су били увјерени како су се приближили овој мистерији и напокон је ријешили.

На примјеру метеорита проучавали су равнотежу минерала у језгру и донијели закључке о онима који су недостајали. Нагађали су како гвожђа и никла, којих није било у земљиној кори, сигурно мора бити у језгру. Међутим, гравитацијска мјерења '50-их година прошлог вијека дефинисала су те процјене као нетачне. Језгро је било пресвијетло. Нагађања и даље трају.

3. Како је Мјесец дошао овде?

Да ли је Мјесец настао од огромног судара Земље и планете величине Марса? Ово је још само једно од питања које мучи научнике. А ову теорију нису баш сви прихватили, управо због њених недостатака.

Примјера ради, хемијски састав стијена са Земље и оних с Месеца толико се подудара да сугериша како је Месец настао од Земље, а не од још неке планете. Могуће је да се млада Земља брзо вртјела око своје осе и око себе распршила довољно стијена које су створиле Мјесец.

4. Како је настао живот?

Још увијек није јасно да ли је живот настао на Земљи или је настао у међузвезданом простору и донесен на нашу планету путем метеорита. Најосновније животне компоненте - аминокиселине и витамини, нађене су на леденим зрнцима унутар астероида и у најекстремнијим условима за живот на Земљи.

Једна од највећих препрека биологије јесте откривање начина на који ти дијелови формирају живот. Веома отежавајућа је и чињеница што не постоје фосилни трагови земљиних првих становника, који су највјероватније били примитивни, попут бактерија.

5. Одакле долази кисеоник?

Наше постојање дугујемо цијанобактерији, микроскопским створењима која су помогла у радикалној трансформацији земљине атмосфере. Ове бактерије избацивале су из свог организма кисеоник као отпад и тако напуниле атмосферу кисеоником први пут око 2.4 милијарде година.

Међутим, то никако није било стабилно стање. У остацима стијена јасно је видљиво како је ниво кисеоника осцилирао 3 милијарде година и напокон се стабилизовао прије 541 милион година. Па се поставља питање да ли је заправо ова бактерија заслужна за кисеоник који удишемо или је ријеч о неком другом фактору? Управо је разумевање помака према кисеоником богатој Земљи кључни фактор у декодирању историје живота на нашој планети.

6. Шта је изазвало камбријску експлозију?

Појава сложеног живота у камбрију, након 4 милијарде година од постанка Земље, означава јединствену прекретницу. Одједном су се појавиле животиње с мозгом, очима и срцем. Одједном се у овом раздобљу, које је трајало од прије 542 милиона година до пијре 488 милиона година, све развијало брже него у било ком планетарном раздобљу данас познатом.

Као објашњење овог феномена понуђен је скок у нивоима кисеоника који се догодио непосредно прије камбријске експлозије.

7. Када је почело помјерање текстонских плоча?

Танке плоче прекаљених кора сударају се на површини Земље стварајући призоре прекрасних залазака сунца из планина и насилних вулканских ерупција. Геолози још увијек не знају кад су тектонске плоче почеле да се помјерају јер је већина доказа уништена.

Само шачица ситних минералних зрна - циркона, преживјела је 4.4 милијарде година и управо су они открили научницима како су већ тада постојале прве стијене. Геолозима још увијек није јасно како су се формирале стијене.

8. Хоћемо ли икада моћи да предвидимо земљотресе?

Слично предвиђању времена, може се отприлике нагађати и о појави земљотреса. Међутим, тачно утврдити долазак земљотреса засад је немогуће. Чак и највећи експеримент, који је трајао 12 година, није успио.

Геолози су тада предвидели земљотрес у Паркфиелду (Калифорнија), за који су мислили да ће се догодити 1994. године, а који се заправо догодио 2004. Једна од највећих препрека је чињеница што геолози не разумију зашто уопште долази до земљотреса и зашто они престају.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.