Зашто се млади удаљавају од Facebookа?
У извештају о пословању који је Facebook објавио овог мjесеца стоји да је приметно "смањење броја дневних корисника, нарочито међу тинејџерима".
Другим ријечима, тинејџери су још на Facebookу, само га не користе као некад.
Ово је веома важан податак, будући да је ова старосна група она која остатку свијета обично "упире прстом" у слиједећу "велику ствар".
Они све чешче почињу да користе апликације за слање порука попут WhatsApp, Vibera и WeChat што доводи до тога да Facebook постаје жртва сопственог успjеха.
Пут ка добијању готово 1,2 милијарде мjесечно активних корисника водио је преко тога да ова друштвена мрежа привуче маме, тате, ужу и ширу родбину тинејџера, па није ни чудо што је Facebook постао одбојан млађима.
Занимљиве ствари дешавају се на другим мjестима, у њиховим мобилним телефонима.
Када су апликације за слање порука, попут WhatsApp први пут угледале свијетло екрана 2009. изгледале су као пријетња мобилним оператерима. Велике свјетске компаније пријавиле су губитке од 23 милијарде долара у сектору SMS 2012. због апликација које омогућавају дописивање путем интернета. Сада оне постају претња и друштвеним мрежама.
WhatsApp има више од 350 милиона активних корисника широм свијета.
Осим тога што Facebook имају и старији, тинејџери се окрећу апликацијама за слање порука зато што могу приватно да комуницирају са пријатељима из стварног живота, умјесто да пасивно уходе особе које једва познају на Facebookу.
Још један фактор је успон такозваних "selfie" фотографија, аутопортрета које прави сам корисник и које је безбjедније подијелити преко поменутих сервиса, него преко Facebookа.
На послијетку, важан разлог због ког људи гравитирају апликацијама за слање порука је то да многе више не служе само за слање порука. И оне постају друштвене мреже, а већина већ нуди и игрице, прављење профила и прављење група пријатеља.
"Мислим да постоји неразумијевање у вези с тим како треба категоризовати ове апликације", каже Павел Дуров, оснивач руске верзије Facebookа VK.цом који је недавно покренуо и апликацију за слање порука под називом Телеграм.
"Ово су друштвене мреже са newsfeedом, профилима, графиком... Многе ствари су по дефиницији повезане са друштвеним мрежама".
У трци да корисницима понуде што свеобухватнију алтернативу Facebookу, не учествује WhatsApp, а ипак пстаје све популарнији.
Његов оснивач Јан Коум јавно је рекао да нема планове да прави игре за ову апликацију. Он је са другим оснивачем Брајаном Ектоном, осмислио WhatsApp као чисто комуникациони сервис који неће нудити никакве додатне ствари које га могу успорити.
"То је оно што се десило са Facebookом сада", каће Нирај Арора, бизнис менаџер WhatsAppа. "Покушава да уради све за сваког. Наша суштина је комуникација".
То је у најмању руку конзервативан приступ у односу на друге платформе. Ипак, WhatsApp се полако, али сигурно шири.
Будућност апликација за слање порука је неизвесна. Неки очекују да ће их купити "крупнији играчи" попут Googleа.
Упркос томе, шансе да постану "велики као Facebook" веома су мале.
"Ако гледате пејзаж, то је географски", каже Грег Вук, извршни директор америчког сервиса за позиве и поруке Пингер.
"Ми доминирамо Америком, WhatsApp Европом, Line Јапаном".
Ко ће нестати, а ко преживjети у тој великој арени у великој мjери зависи колико свако од играча може да направи новца.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
