Видео игре (не) изазивају насиље?

Агенције
Видео игре (не) изазивају насиље?

Видео игре у којима се примењује насиље све су чешће мета критика. Предсједник Барак Обама јуче (16. 1) је одлучио да заобиђе Конгрес и по хитном поступку спроведе у дјело 23 извршне акције за које ће бити задужен Центар за контролу болести а које се тичу проучавања узрока насилног понашања.

На мети анализе биће насилни медији попут филмова, телевизије и видео игара. „Конгрес би требало да финансира истраживање посљедица које насилне игре имају на младе људе", казао је Обама, који тражи од Конгреаса 10 милиона долара за ово истраживање.

У јавности се све гласније тврди да игре дјецу чине љењим, непослушним и склоним убилачком насиљу. Адам Ланза, који је прошлог децембра убио 27 особа у Конектикату је наводно био опсједнут насилним играма, а Андреас Брејвик је изјавио у суду да је за свој масакр вежбао играјући Call od Duty.

Али то што насилне игре понекад доводе у везу са стварним насиљем, не значи да га оне и изазивају. Студија из 2011. је показала да мушкарци који упражњавају ову врсту разбибриге имају мању активност у областима мозга повезаним са контролом емоција и агресивним понашањем. А краткорочан пораст агресије „није искључиво повезан за компјутреске игре", каже психолог Вон Бел са Краљевског колеџа у Лондону у недавном чланку који је написао за Гуардиан. „Телевизија, чак и насиље у вијестима имају сличан утицај".

Новија истраживања показала су да видео игре имају чак и позитивне ефекте на мозак. Научници знају још од 1980-их да играње видео игара - чак и на кратко - може да побољша вријеме реаговања и координацију између руке и ока. А најновија студија, коју је спровела когнитивна научница др Дафни Бавелир са Универзитета Рочестер, каже да играње може да побољша и визуелну оштрину.

Њене студије су мјериле ефекте игара на разне врсте когнитивних функција укључујући учење, пажњу, истовремено обављање више задатака, обрађивање података и доношење одлука.

У лабораторији др Бавелир недавно су проучавани ефекти акционих игрица такозваних „пуцачина из првог лица" (First Person Shooter / FPS). Она је примјетила да особа која редовно игра FPS игрице има бољи вид из два разлога: играчи су „способни да разликују детаље и да примjете различите нивое сиве". Ово друго је нарочито важно јер може да вас спасе од саобраћајног удеса по магловитој ноћи.

Како би била сигурна да ватрени играчи нису имали ове способности на почетку, Бавелирова је неиграче ставила на строги режим играња игрица и измjерила њихове рекације прије и послије. Чак и међу заклетим неиграчима мала доза играња је оставила позитивне ефекте. „Посматрали смо утицај игара на визуелну способност осјетљивости на контрасте и примјетили смо ефекте који дјелују и до двије године", казала је Бавелирова у интервјуу за NPR.

Ове позитивне посљедице навеле су професорку да са својим тимом осмисли игре специфичне за поједине медицинске проблеме. Они тренутно раде на играма за „пацијенте са слабвим видом које ће утицати на њихов мозак да боље види".

Али немојте користити ове позитивне ефекте као изговор да проведете десет сати за рачунаром. Прекомјерно играње - као и гледање ТВ-а - може да произведе нездрав животни стил и понекад доведе до гојазности и других проблема везаних за физичку неактивност.

Као шо је психолог Бел закључио у Гуардиану: „Пресуда на основу обимног научног истраживања на ову тему не гласи да су видео игре нова злослутна пријетња друштву већ да ће нам претјеривање у било чему направити проблем".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана