У Србији најјачи рачунар на Балкану
Београд - Надоградњом суперрачунара "Парадокс" у Институту за физику, која ће се обавити у наредних неколико мјесеци, Србија ће добити најјачи суперкомпјутер на Балкану, вредан око милион евра.
- У садашњој конфигурацији има 1.100 процесора. Рачунар сада ради на седам тера флопса, а то је 7.000 милијарди опрерација у секунди - каже за "Блиц" Александар Богојевић", замјеник директора у Институту за физику.
Трошкови око рачунара се до сада мјере стотинама хиљада евра, а када се надогради, вриједеће око милион евра. Надоградњом ће рачунар имати 5.000 процесора и радиће на 40 тера флопса, односно 40.000 милијарди операција у секунди. Процесори ће тада међусобно комуницирати 80 пута брже него сада.
- Рачунар је сличан обичном, само је јачи и бржи. Ова дигитална библиотека тренутно има око 60 терабајта или 60.000 гигабајта, специјално намењених, а после надоградње ће имати дупло више - истиче Богојевић.
У Европи постоји мрежа суперрачунара који међусобно комуницирају, а матица је CERN. Користи се тако што се постави питање с било ког другог компјутера. Систем затим најприје провјери да ли је корисник из истраживачке или комерцијалне институције. Захтјев се прослијеђује стотинама рачунара који сами "провјере" гдје је најбоље да се тај задатак ријеши. Неки одговори онда сижу из Русије, Турске, Њемачке...
"Парадокс" засад највише користе Институт за физику, Астрономска опсерваторија, те Хемијски и Биолошки факултет. Користе га и међународне институције које учествују у CERN пројекту.
- CERN је највећи научни експеримент на свету и највећа машина икад направљена. Велики је као Београд, а толико и кошта. У суштини, то је микроскоп па мора нешто да се прислони уз њега. Зато има два велика детектора, Атлас и Цмс, који су велики као зграда и налазе се 100 метара под земљом. У та два детектора информације стално улазе, али пошто не могу да се складиште у један рачунар, пакују се у мрежу суперрачунара, између осталог и код нас - прича Богојевић уз опаску да "то што смо и формално ушли у CERN много значи, јер и наши стручњаци могу да учествују у стварању нове технологије". Сваки умрежени суперрачунар, како каже, помаже том микроскопу да анализира неку појаву, а некад се открије нова честица. На сличан начин је својевремено откривен и интернет.
Тренутно се преко суперрачунара у Београду ради шест пројеката.
Формуле за лекове
"Парадокс" може да нађе формулу, примјера ради, и за вакцину против птичјег грипа, тврди Богојевић. "Постоји неколико хиљада хемијских једињења од којих се праве лекови, а рачунар их слаже као лего коцкице. Ако је замислимо да је свако једињење коцкица, онда знамо да се не слаже свака са сваком, али се неке слажу. У рачунар треба унети принципе хемије, како би знао шта се с чим слаже. Он тада прави комбинације све док не наиђе на добитну. Формула се онда носи у лабораторију где брзо може да се направи лек", објашњава саговорник.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
