У Кини клонирају мртваце помоћи AI технологије

GS
Foto: X.com

У Кини је АИ клонирање мртвих рођака помоћу вјештачке интелигенције постала успјешна индустрија, снижавајући цијене и подстичући технолошки напредак у периоду од када се овакве услуге нуде.

У интервјуу за НПР, репортер "МИТ Тех ривјуа" Зеи Јанг разговарао је о фасцинантној и сабласној индустрији. Према његовом извјештају, ожалошћени сада могу да купе АИ реплике својих преминулих вољених особа од разних компанија за само 140 или 150 долара, док би прије само неколико година то коштало више од 1.000 долара.

Један од пионира ове технологије је фирма Силикон интелиџенс са сједиштем у Нанџингу, чији је суоснивач Сун Каи дао својим инжењерима да креирају аватара његове мајке након што је она неочекивано преминула 2019. У почетку је клон његове мајке био незграпан и репетитиван – али угодност коју је клон донио ипак је била стварна.

– Моја мама није дјеловала баш природно, али сам ипак чуо ријечи које је често говорила: “'Јеси ли већ јео?” - рекао је Сун.

– Увијек би понављала та питања изнова и изнова, што је за мене било веома емотивно када бих их чуо.

Давање повјерења мртвима је, како Јанг примјећује, саставни дио традиције обожавања предака у Кини. Урадити то са ликом вољеног члана породице на екрану није исто што и писати им писма или палити тамјан за њих током празника, али усвајање овога се очигледно убрзало како се АИ технологија побољшавала.

- Етички проблеми, наравно остају битни у овој сфери, али кинеске компаније су креирале ове аватаре уз “експлицитну сагласност чланова уже породице” - тврди Јанг.

– Неки од њих кажу да то не би требало да буде само један члан породице, већ би сви ваши преживјели чланови породице требало да се сложе да вас реплицирају – објаснио је он.

Упркос јединственој кинеској култури обожавања предака, Јанг је рекао да би могао да види овакву врсту “бота смрти” или “бота-духова”, како их неки медији називају, да се користе и у другим земљама које имају различите, али компатибилне односе са загробним животом, преноси б92.

– Дефинитивно мислим да то може да прође у културама у којима постоји традиција да се или поштују мртви или да се разговара и комуницира са њима на неки духовни начин – рекао је он.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана