“Титан” - најбржи компјутер на свијету

Агенције
“Титан” - најбржи компјутер на свијету

Вашингтон - Послије видљивог заостатка за Азијом и Европом у великој информатичкој трци у којој се успјех мјери “флопсима”, Сједињене Државе су на високо-технолошкој олимпијади узвратиле ударац и створиле “Титана” - најбржи могући суперкомпјутер на свијету, преносе агенције.

Нови информатички џин, израђен у Оук Риџ Националној Лабораторији Америчке агенције за енергију (ДОЕ) у Тенесију, који је представљен почетком недјеље, биће десет пута бржи и пет пута енергетски ефикаснији од свог претходника “Јагуара”.

Теоретски, “Титанов” максимум је 20 петафлопса - 20 квадрилиона калкулација у секунди - са 299.008 процесора (ЦПУ) и 18.688 графичких јединица (ГПУ) он ће омогућити научна открића у рекордном времену.

Сликовито речено, максимална брзина његових рачунарских операција одговарала би ситуацији у којој би “седам милијарди људи на планети изводило три милиона калкулација у секунди”, кажу у лабораторији.

“Титанов” претходник “Јагуар” - који је развијен у Сијетлу - био је најбржи суперкомпјутер у јуну 2010, мада га је пар мјесеци касније надмашио кинески “Тианхе-1А”.

“Титан” има меморију од више од 700 терабајта и постићи ће вишу енергетску ефикасност од “Јагуара” захваљујући иновативној комбинацији централних и графичких процесора.

Енергетска ограничења дуго су била препрека за рушење свјетских рекорда у великој информатичкој трци.

“Јагуарових” 2,3 петафлопса трошило је седам мегавата енергије - довољно за снабдијевање једног малог града струјом.

Са седам милиона долара годишње, “Јагуаров” рачун за струју није био занемарљив.

“Титан” - суштински унапређена верзија “Јагуара” смјештен у истих 200 боксова попут неке свлачионице - достићи ће скоро десет пута већу брзину уз оквирно трошење девет мегавата струје.

То чини “Титан” приближно пет пута енергетски ефикаснијим од његовог претходника.

Из жеље да потисну кинеске и друге међународне конкуренте, Американци су унапређивали “Титанов” развој, мада ће од њега као отвореног научног система корист бити глобална.

- Америчка конкурентност на овом пољу је веома важна како са становишта глобалне, тако и националне безбједности - каже Џефри Николс, један од директора лабораторије и додаје да конкурентност на пољу високе технологије може да дјелује само позитивно и донесе научна рјешења.

Ако се има у виду велика брзина технолошког развоја, “Титана” ће неминовно са шампионског трона на којем се тренутно налази, ускоро збацити млађи компјутерски дивови.

Зато у америчкој агенцији за енергетику већ сада планирају да до 2016. године направе “Титановог” насљедника чија ће брзина бити десет пута већа, што значи да би америчко златно доба суперкомпјутерске надмоћи могло да потраје.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.

© АД "Глас Српске" Бања Лука, 2018., ISSN 2303-7385, Сва права придржана