Све краћи радни вијек рачунара и телефона

Да ли се Ваш штампач или апарат за кафу опет покварио, убрзо по истеку гаранције?

Да ли сте већ покушали да промијените батерију на Вашем паметном телефону?

Код "Еплових" уређаја та могућност фабрички није предвиђена.

Или Вам се можда више исплатило да купите нови лаптоп него да платите оправку и замјену дотрајалих дијелова?

Aко имате таква искуства‚ знате шта је "планирано распадање" – производња уређаја са ограниченим роком трајања.

Произвођачи тиме штеде на производњи, а потражња се ствара готово аутоматски, пише "Дојче Веле".

Истовремено, потрошачи, животна средина и велики број становника мање развијених земаља трпе посљедице тог начина пословања: Муштерије стално купују нове апарате, природни ресурси се троше без ограничења, и у неразвијеним земљама гомила се електронски отпад.

Намјерно забрљати

Штефан Шриде одговоран је за сајт, на коме љутите муштерије размјењују искуства о производима који су направљени да се покваре.

Планираним распадањем произвођачи желе да скрате радни вијек својих уређаја.

Углавном се ради о електричним апаратима, каже Штефан Шриде за Дојче веле: „Струја може да уради свашта."

И заиста, највише притужби на овом сајту добијају фирме које производе електронске направе за забаву, рачунаре и телефоне.

Тачке лома налазе се на важним местима, и имају, како примјећује Шриде, нешто заједничко: то су мали и јефтини дијелови који су због штедње често израђени од пластике, а не од метала.

Економиста Доминик Енсте са Института њемачке привреде у Келну потврђује да "предузетници не праве увијек дуготрајне производе".
Штефан Шриде се слаже да је дуготрајност производа занемарена.

Заправо, произвођачи улажу „тачно толико новца да уређај преживи три године".

Послије три године гаранција истиче, а са њом и одговорност произвођача.

Поред тога, уређај је застарио, а нови модел већ је на тржишту.

Глобални проблем...

Све краћи радни вијек, нарочито код електронских производа, представља опасност за новчанике муштерија, али не само за њих.

За електронске компоненте користе се метали попут злата, сребра и бакра и друге супстанце које су јако скупе.

Током производње исцрпљују се сировине, троши се пуно енергије и често се у природну средину испуштају отрови.

A послије истека рока трајања, апарати често заврше у трећем свијету.

Да би извукли метале из смећа, становници трећег свијета спаљују електронски отпад и тако се ослобађа много отрова.

… са културном позадином

Стручњак за етику у економији, Енсте, ипак сматра да нису само предузетници криви за тај начин рада.

На крају су ту, каже он „увијек муштерије".

Очигледно је да многи људи „увијек желе оно што је ново. Хоће да остану у тренду".

Штефан Шриде и Доминик Енсте боре се против слогана "похлепа је добра".

Жеља за јефтиним производима стално повећава притисак на произвођаче и њихове партнере, каже Енсте.

Због тога се и штеди на производњи, на примјер, уграђују се јефтини пластични дијелови умјесто металних.

То свима шкоди

Једно од начела економије гласи: висока потражња повећава производњу, висока производња доноси привредни раст, а висок привредни раст доводи до благостања.

Међутим, „планирано распадање" не помаже привредном развоју, зато што се трошкови исцпрљивања сировина и прераде отпада не узимају у обзир.

Штефан Шриде овако види ситуацију „Планирано распадање шкоди свима. Па и самој привреди."

Постоји нада

Доминик Енсте, први човек „Aкадемије за привреду са интегритетом" каже да је „оптимиста, који вјерује да у овој области има простора за промјене".

Тржишна економија може да створи глобалне проблеме те врсте, али постоји и рјешење – моћ муштерија.

Јер сваки потрошач може „да купи произоводе за које мисли да ће му најбоље пристајати".

Критерујум „одрживости", каже Енске, мора да игра већу улогу при куповини.

У то спада начин производње, потрошња енергије и могућност рециклаже.

ако муштерија може да донесе праву одлуку "да ли да купи два производа у пет година, или један апарат који траје пет година".

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.