Стручњак за АИ: Када машине постану самоодрживе, у невољи смо

Упозорења стижу са свих страна – вјештачка интелигенција представља егзистенцијални ризик за човјечанство и мора да се обузда прије него што буде прекасно.

Али који су то сценарији катастрофе и како би машине могле да збришу човјечанство?

Већина сценарија катастрофе почиње исто: машине ће прерасти људске капацитете, измаћи ће људској контроли и одбиће да се искључе.

"Једном када добијемо машине које имају за циљ самоодржање, у невољи смо", рекао је Џошуа Бенгио.

Пошто ове машине још не постоје, замишљање како би могле да угрозе човјечанство често је препуштено филозофији и научној фантастици.

Филозоф Ник Бостром је писао о "експлозији интелигенције" за коју каже да ће се догодити када суперинтелигентне машине почну да дизајнирају сопствене машине. Ову идеју је илустровао причом о суперинтелигентној вештачкој интелигенцији у фабрици основних производа.

Вештачка интелигенција је имала задатак да максимално повећа производњу спајалица и тако "претвори прво Земљу, а затим све веће дијелове видљивог универзума у спајалице".

Многи су одбацили Бостромове идеје као научну фантастику јер је он засебно тврдио да је човјечанство компјутерска симулација и подржавао је теорије блиске еугеници. Ипак, његова размишљања о вјештачкој интелигенцији била су изузетно утицајна, инспиришући и Илона Маска и професора Стивена Хокинга.

Терминатор

Ако суперинтелигентне машине желе да униште човјечанство, свакако им је потребан физички облик. Црвенооки киборг Арнолда Шварценегера, послат из будућности да прекине људски отпор помоћу вјештачке интелигенције у филму "Терминатор", показао се као занимљива слика, посебно за медије.

Али стручњаци су одбацили ту идеју.

"Мало је вјероватно да ће овај концепт научне фантастике постати стварност у наредним деценијама, ако икада", написала је група Стоп Киллер Роботс у извештају за 2021.

Међутим, група је упозорила да давање машинама моћ да доносе одлуке о животу и смрти представља егзистенцијални ризик.

Стручњак за роботе Керстин Даутенхан са Универзитета Ватерло у Канади умањила је те страхове. Она је за АФП рекла да је мало вјероватно да ће вјештачка интелигенција дати машинама веће способности размишљања или их прожети жељом да убију све људе. 

Роботи нису зли, рекла је, иако је признала да их програмери могу натјерати да раде зле ствари.

Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.