Шта се дешава када направите паузу од друштвених мрежа на само седам дана?
Свима нам се дешавало да, листајући Фејсбук или Инстаграм помало "завидимо" људима са фотографија – на лијепом лицу, фантастичној фигури, модерној одјећи, аутомобилима које возе, мјестима која посјећују…
Поврх тога, ту врсту информација већина нас "помијеша" са свакодневним негативним вијестима из земље и свијета, а то може бити погубно за наше ментално здравље и општу добробит.
Научници из Велике Британије новим истраживањем открили су како је седмодневни прекид коришћења друштвених мрежа код испитаника проузроковао значајно побољшање симптома анксиозности и депресије и општег менталног благостања.
Стручњаци кажу да је врло лако упасти у образац пропадања или опсесивног “скенирања” друштвених мрежа у потрази за лошим вијестима, поготово када нам алгоритми друштвених мрежа сам по себи даје све више онога што већ гледамо.
Међутим, научници кажу да је добар начин да се ослободите лошег расположења и заштитите ментално здравље - одмор од друштвених мрежа.
Кажу да чак одмор од недјељу дана од мрежа попут Фејсбука, Твитера и Инстаграма може смањити ваше симптоме и уопштено побољшати ваш осећај психичког баланса и благостања.
Ово такође може ослободити неколико сати времена које можете искористити за друге активности. Заправо, неки учесници ове студије извјестили су да су "добили" чак девет сати недјељно.
Како би проучили учинак прекида коришћења друштвених мрежа на ментално здравље, др Џеф Ламберт и његов тим насумично су смјестили 154 свакодневних корисника друштвених мрежа старости од 18 до 72 године у једну од двије групе. Од прве групе затражено је да се седам дана суздрже од коришћења друштвених мрежа. Другој је допуштено да настави нормално.
Полазне оцијене добијене су за депресију, анксиозност и општу добробит. Прије паузе, људи су извјестили да су у просјеку на друштвеним мрежама проводили око осам сати недјељно, преноси Б92.
Током студије, научници су прикупили статистичке податке о времену које су учесници истраживања провели пред екраном како би потврдили да су заиста направили паузу. Открили су да су они на паузи проводили просјечно 21 минут испред екрана током цијеле седмице, док је друга група користила мреже око седам сати.
Након седам дана, особе које су направиле паузу примијетиле су значајно побољшање симптома анксиозности и депресије, као и боље осјећање добробити у поређењу са онима који нису.
Ламбертов тим пише да би у будућности желио да истражи могу ли прекиди коришћења друштвених мрежа пружити трајне предности, што би их можда учинило дјелимично кривим за контролисање менталног здравља људи.
Пратите нас на нашој Фејсбук и Инстаграм страници и Твитер налогу.
